Blombos pećina — разлика између измена

Blombos [[pećina]] nalazi na jugoistoku južne Afrike svega udaljena stotinak metara od [[Indijski okean|Indijskog okeana]], 35 m iznad nivoa mora. Dobra strateški orjentisanaorijentisana lokacija omogućila je raznovrsnost marinskih i kopnenih resursa, koja je omogućavala jednu zdravu ishranu hominida. U arheoloskom materijalu uočeni su tragovi učestalih aktivnosti [[lov]]a i sakupljanja [[plod]]ova.

Eksploatisali su [[Fauna|faunu]] za koje su ti hominidi bili predatori dok su se ostalih opasnih životinjskih vrsta držali podalje jer su bili svesni svojih fizičkih mogućnosti - tako da upravo ta činjenica svedoči o njihovoj samosvesti i da su oni znali ko su, da je priroda nepredvidiva ali ukoliko se drža poznatih stvari ne može ništa loše da se dogodi. Isti [[model]] ponašanja prisutan je u pećini Sibuda, nekoliko stotina kilometara od Blombos pećine, koje se po pitanju ishrane donekle razlikuju ali imaju dosta sličnosti koje nas navode da se zapitamo– zašto se jedan određeni model ponašanja ponavalja.

Važnost ovog [[lokalitet]]a ugleda se i ka tome jer je zastupljena visoka koncetrancija minerala okera. Naravno, [[oker]] sam po sebi ne govori mnogo ali njegova količina i kontekst u kom je nađen, modifikovan i korišćen jeste svedok jednog svesne upotrebe lokalnih [[mineral]]a od strane [[hominid]]a. Od svih nijansi kroz koje se oker menjao, najistrajniji je crveni oker, koji se sreće širom [[Afrika|Afrike]] i [[Bliski istok|Bliskog istoka]], još od pre 100. 000 godina BC. Mada su primerci crvenog okera pronađeni na lokalitetu Olduvai iz period od pre 500.000 godina BC. Crveni oker, prepoznatljiv po svojoj prirodi, ostao je ukorenjen kako u istoriji samog razvoja ljudi tako i u [[umetnost]]i. Generalno gledano, crveni oker pruža različite mogućnosti. Prvo opciju modifikovanja nijanse preko tamnije crvene do svetlije, koje će biti intenzivne i stabilne. Kao takav, stigao je i u Evropu gde je bio jedan od vodećih pigmenata pri pećinskom slikarstvu homo sapiensa, kao i u ritualu sahranjivanja i posipanja pokojnika crvenim okerom. A takođe, postoje pisana svedočanstva i rasprave na osnovu crvene i crvenog okera od strane grčkih i rimskih klasičara tokom prvih vekova naše ere. Otkrića okera u Južnoj [[Afrika|Africi]] zaista su brojna, a tradicija i istrajnost njegove boje i dan danas se koristi prilikom ritualnih radnji plemena Maasai u Keniji. Pored Afrike, upotreba okera zadržala se i u tradicionalnoj [[umetnost]]i Aboridžina u [[Australija|Australiji]]. Teško je odrediti od čega početi kada su u pitanju konteksti okera u Blombosu. Naime, pronađena su 2 komada okera sa jasno urezanim linijama i šrafurama od ukupne količine od 8000 komada. Sami urezi su stariji od 65.000 godina BC, dok se lokalitet datuje na period od pre 100.000 – 70. 000 godina p.n.e. Oker je bio u upotrebi, ali u pretpostavljene svrhe zaštite kože od sunca ili insekata. Šira pitanja ukazala su se po otkriću ova dva posebna, ukrašena komada. Sama ornamentika, sastojala se iz različitih oblika vertikalnih i horizontalnih linija koje su se preklapale i na jednom komadu formirale neki [[oblik]] [[Geometrija|geometrijskih motiva]]. Eksperimentalnim [[metoda]]ma uz adekvatno [[oruđe]] ustanovilo se da su linije urezivane prvo u jednom smeru pa u drugom. Oba komada su relativno slična, dok njihova razlika leži u tome što na jednom komadu urezana [[šrafura]] koja je uokvirena urezanim linijama. Ovaj nalaz bio je veliki preokret u razumevanju kognitivnog razvoja, kulturne i komunikacione razmene. Izuzev okera pronađene su fragmentovane životinjske [[kost]]i sa višestrukim urezima koje pokazuju tehničko znanje kojim su se koristili i razmenjivali stanovnici pećine. Ujedno, koštani artefakti spadaju u najstarije primerke koštanih alatka odn. prvi vid eksploatacije životinjske kosti na takav način.