Франциско Иреник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 7:
Коначно је посведочен у Хајделбергу јула 1519. Од октобра 1519. је каноник у [[Баден-Баден]]у и свештеник, а од 1522. дворски и путујући проповедник маркгрофа. Пратио је Филипа I до владе државних сталежа ({{јез-нем|Reichsregiment}}) у [[Еслинген]] и као реформаторски проповедник иступао овде у августинском манастиру против званичне забране. Папски легат Кампеђо ({{јез-итал|Campeggio}}) узалудно је улагао жалбу код надвојводе Фердинанда. Верски едикт маркгрофа Филипа из 1525. дозволио је и свештеницима у маркгрофовији Баден брак. Иреник се још исте године оженио кћерком једног грађанина Еслингена. Тројица синова проистекло је из овог брака. Под заштитом маркгрофа Иреник је беседио 1526. и на Шпајерском сабору. Овог пута је Кампеђов протест код надвојводе имао успеха. Иреник је морао да напусти [[Шпајер]]. Пред политичким притиском маркгроф Филип повукао је реформаторске новотарије које је одобрио у Бадену. Од 1530. водио се поново као присталица старе (католичке) цркве.
Марта 1531. Иреник је напустио Баден. Амброзије Бларер и Мартин и Мартин Буцер спречили су да ангажовани лутеран добије у Еслингену слободно пасторско место. На позив Волфа од Гемингена, Иреник је јесени 1531. примио предикатуру при пасторској цркви у Гемингену. У овом месту је посведочен 24. децембра 1531. Током евхаристијског сукоба теолога Иреник је у дебатама у [[Крајхгау]]у заступао лутеранско становиште. Као проповедник био је и управник латинске школе у Гемингену основане 1521. Давид Кохаф, који ће
== Литература ==
| |||