Савиндан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.93.43.192 (разговор) на последњу измену корисника Wikiwind
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva Detalj.jpg|мини| Свети Сава српски]]
'''Савиндан''' је празник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се слави [[27. јануар]]а (тј. 14. јануара по [[јулијански календар|старом календару]]), којим се обележава успомена на [[Свети Сава|светог Саву]], принца династије [[Династија Немањића|Немањића]], српског [[просветитељ]]а и првог [[архиепоскопа српског]].
 
Празник ''Савиндан'' је у [[црквени календар|црквеном календару]] уписан црвеним словима: ''Свети Сава, први архиепископ српски''. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у [[српски народ|српском народу]], светкују га многе [[занатлије]] а проглашен је и за школску [[крсна слава|славу]].
 
== Порекло празника ==
На овај дан, свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело светог Саве. Умро је у понедељак 14. јануара [[1236.]] године, у граду [[Трново (Бугарска)|Трнову]] у [[Бугарска|Бугарској]].
 
До процвата светосавског култа је дошло стварањем [[Кнежевина Србија|нове српске државе]]. Још почетком XIX века је спевана позната [[Химна светом Сави]], а законом из 1840. године његов празник постаје општа ''школска слава'' у [[Србија|Србији]].<ref name=autogenerated1>Мирјана Кандић, 2003.</ref>
 
== Народни обичаји и симболика ==
Нарочито ревносно Светог Саву празнују [[сточари]] из разних крајева. Попут [[Свети Мрата|светог Мрате]] и [[Свети Аранђел|светог Аранђела]], свети Сава се сматра ''вучјим пастиром''.<ref>Мирјана Кандић,name=autogenerated1 2003.</ref>
 
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за [[сточарство|стоку]] и за страх од [[вукови|вукова]]. Пред ''Савиндан'' се није смела ''стока терати у шуму'', из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ''ништа није смело радити са [[сечиво]]м''. ''[[Бритве]] нису отваране'' да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа ''бојити у црвено'' да вуци не би клали стоку.
Ред 20:
Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима гдје живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори. Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори, чувају ови топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Сасвим је извјесно да овим није исцрпљен списак топонима који носе име нашег првог просветитеља. (С. Марковић)
 
== Празник светог Саве ==
 
''Свети Сава'' је установљен за ''школску славу'' одлуком [[Совјет Књажества Србског|Совјета Књажества Србског]] 2. јануара [[1840.]] године, а на предлог [[Атанасије Николић|Атанасија Николића]], ректора [[Лицеј из Крагујевца|Лицеја из Крагујевца]].<ref>Миле Недељковић, 1998.</ref> У одлуци [[Попечитељског просвјештенија]], представници државне и црквене власти прописали су да се ''свети Сава'' проглашава за ''патрона свих наших школа'' и да се од тада 14/[[27. јануар]]а има у свим школама најсвечаније прослављати<ref>Рандељ, 2006.</ref>. Црна Гора га уводи 1856. године, под [[Књаз Данило|књазом Данилом]]. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у [[комунистички режим|комунистичком режиму]], поново се наставило са прослављањем ''светог Саве'' као школског патрона.
Ред 27:
 
Празничне песме за ''Савиндан'':
* [[Химна светом Сави]]
 
== Референце ==
<div class="references-small">
{{reflist}}