Тибетско писмо — разлика између измена

Као и код свих писма индијског порекла, у тибетанском, сваки знак за сугласник аутоматски добија самогласник 'а' на крају. Специфична одлика овог писма је то што се сугласници могу записати као радикали (основног састава) или као [[Горњи и доњи индекс|горњи и доњи индекс]]. Горњи индекс је за сугласнике -{'r'}-, -{'l'}- и -{'s'}-, а доњи за -{'y'}-, -{'r'}-, -{'l'}- и -{'w'}-. За пример, узет је радикал -{'ka'}-. Додавањем горњег или доњег индекса -{'r'}-, могу се добити -{'kra'}- или -{'rka'}-. У првом случају где је -{'r'}- у средини, оно се пише као доњи индекс. У другом случају је -{'r'}- први глас и пише се као горњи индекс.<ref name="daniels" /> -{'R'}- мења свој облик када је написано као горњи или доњи индекс (нпр. {{јез-тиб-без|རྐ}} -{'rka'}-, рка), с тиме да је -{'rnya'}-, тј. 'рња' изузетак ({{јез-тиб-без|རྙ}}). Слично, сугласници -{'r'}-, -{'w'}- и -{'y'}- мењају облик кад се налазе под сугласником (нпр: -{'r'}-: {{јез-тиб-без|ཀྲ}} -{'kra'}-, кра;-{'w'}-: {{јез-тиб-без|ཀྭ}} -{kwa}-, ква;-{'y'}-: {{јез-тиб-без|ཀྱ}} -{'kya'}-, кја).