Ђакова буна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м linkovanje; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Ђакова буна''' је била буна народа [[Србија|Србије]] против владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Крајем [[1824.]] откривене су у [[Рудник|Рудничкој нахији]] припреме за буну ширих размера. Трагови су водили у друге нахије, па су у ноћи уочи [[23. јануара]] [[1825.]] откривени завереници из [[Селевац|Селевца]] ( [[Смедеревска Паланка]] ) у [[Смедерево|Смедеревској нахији]].
== Ток буне ==
Нахијски кнез Петар Вулићевић кренуо је одмах у Селевац и ухватио заверенике, али су се сељаци побунили, опколили кућу у којој се Вулићевић налазио и пустили га тек пошто је ослободио ухваћене заверенике.
У исто време, по налогу кнеза Милоша, кренуо је у Селевац и [[Јован Обреновић]], али се због буне задржао у [[Азања|Азањи]]. Обавештени о томе, сељаци су прешли у Азању, где се до идућег јутра искупило око 2.000 људи. Жалили су се на старешине, зулуме,
Милоје Ђак се није задовољио голим обећањима, већ је [[29. јануара]] са четом дошао у [[Смедеревска Паланка|Паланку]] и позвао народ на окуп, а свог брата Милића је послао преко [[Морава|Мораве]] да подигне буну у [[Пожаревац|Пожаревачкој нахији]]. Буна је брзо захватила, Смедеревску, [[Крагујевац|Крагујевачку]], [[Београд|Београдску]] и Пожаревачку нахију.
Ред 17:
Ђак је касно увидео грешку коју је учинио. Кад су га ухватили и довели пред кнеза Милоша, [[7. фебруара]], изјавио му је да се ни темељи његовог конака не би познавали да се само знало како ће поступити са народом. Кнез Милош га је дао војсци да му суди. Ђак је пројахао кроз постројену воску која је пуцала изнад његове главе. Кнез Милош је био згранут, али се [[Јеврем Обреновић]] снашао, стигао Ђака и убио га из пиштоља.
== Литература ==
* М. Ђорђевић:'''Ђакова буна''', Београд 1953;
* [[Василије Крестић]]:''Кнез Милош Обреновић и Ђакова буна'', Београд 1974.
== Извори ==
{{извори}}
== Види још ==
* [[Милетина буна]]
[[Категорија:Кнежевина Србија]]
| |||