Историја Мркоњић Града — разлика између измена

У то вријеме је настала и магистрала -{Salona – Servitium}-, која је повезивала [[Далмација|Далмацију]] са [[Панонија|Панонијом]]. Почињала је код [[Млиниште|Млиништа]] и ишла до [[Бочац (Бања Лука)|Бочца]], а затим ријеком [[Врбас (река)|Врбас]] према сјеверу. Постојало је још неколико важних путева - ка [[Котор (Мркоњић Град)|Котору]], [[Шипово|Шипову]], [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] итд. С обзиром на саобраћајну и рударску важност краја још из предримских времена, овдје се у [[антика|антици]] створио динамичан сплет насеља и прикључних [[пут]]ева. Према резултатима [[археологија|археолошких истраживања]] стјециште и раскршће тих путева је било насеље Леусаба (средњовјековно Варцарево), смјештено испод Грабежа око извора Врћенац.<ref name="antika">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080418013421/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/antika/ |title=Антика |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

У [[Средњи вијек|средњем вијеку]], ово је био дио жупе Доњи Краји, која је припадала [[феудалац|феудалцима]] Стипанићима-Хрватинићима. О том периоду свједочи 29 некропола и 500-600 пронађених [[стећци|стећака]] (надгробних споменика), који су разасути свуда по општини. Нарочито лијепо су обрађени (архитектонски и ликовно) они у [[Баљвине|Баљвинама]], [[Шеховци (Мркоњић Град)|Шеховци]]ма, [[Густовара|Густовари]] и [[Лисковица|Лисковици]].<ref name="srednji">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512080104/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/srednji_vijek/ |title=Средњи вијек |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

[[Град]] спомиње у својим записима и познати турски путописац [[Евлија Челебија]] [[1660]]. године, наводећи да су га спалили [[ускоци]] [[Стојан Јанковић|Стојана Јанковића]].<ref name="rađanje">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512080349/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/radjanje_vakufa/ |title=Рађање Вакуфа |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name=autogenerated1 />

Од [[1849]]. до [[1851]]. године у Варцару је служио фра [[Иван Фрањо Јукић]] ([[1818]]-[[1857]]). Он је овдје основао и водио прву световну школу и покренуо први босански књижевни часопис „[[Босански пријатељ]]“.<ref name="s19">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20081107031747/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/19_stoljece/ |title=19. стољеће |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из нешто каснијег периода је остао забиљежен велики [[пожар]] који се одиграо [[3. септембар|3. септембра]] [[1883]]. када је изгорило 98 кућа, 120 дућана, православна црква и католичка капела. Још један пожар у насељу Рика се десио [[1925]]. године.<ref>{{cite web|author=Kreativnije.com ::: Web dizajn i vizuelne komunikacije, www.kreativnije.com |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2790&tip=11 |title=Пожар у Варцар Вакуфу |publisher=Mrkonjic-grad.com |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>

У периоду између два свјетска рата, Мркоњић Град је одликовала велика незапосленост, неписменост и слаба здравствена и социјална заштита. У то вријеме класне разлике су постајале све израженије, а посебно тешко је живјело сеоско становништво. Услови за рад су били тешки, а наднице изузетно мале.<ref name="između">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512081828/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/izmedju_dva_svjetska_rata/ |title=Између два свјетска рата |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Од политичких партија највећи утицај у околини је имала ''Земљорадничка странка'', а у самом граду ''Југословенска радикална заједница''. Тек од [[1940]]. почиње активно дјеловање [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Најзапаженији комунисти су били [[Акиф Бешлић]] и [[Џемал Шеховић]].<ref name="uoci">{{Cite web |url=urlhttp://web.archive.org/web/20080512083032/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/uoci_rata/ |title=Уочи рата |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Након капитулације Југославије, у Мркоњић Град је из [[Кључ (град)|Кључ]]а стигла њемачка извидница која је са челницима општине договорила мирну предају града. Међутим, у међувремену је из правца [[Јајце|Јајца]] стигао IV ђачки батаљон југословенске војске и распоредио се на положајима око града. Борба је трајала само један дан и југословенски војници су се повукли према планини [[Лисина (планина)|Лисини]]. Њемачка војска је [[14. април]]а [[1941]]. по први пут ушла у Мркоњић Град.<ref name="prva">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512082044/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/prva_bitka/ |title=Прва битка |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Почетком јуна [[1941]]. одржан је састанак на [[Шехитлуци]]ма код [[Бања Лука|Бања Луке]], гдје је договорено подизање устанка против њемачких трупа на територији читаве [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. На подручју мркоњићке општине борбе су почеле [[29. јул]]а исте године. Град је први пут ослобођен [[28. август]]а [[1941]], али је држан свега неколико дана. Недуго након тога у селу [[Медна]] је формиран -{III}- крајишки партизански одред, а за команданта је именован [[Данко Митров]]. У јесен исте године на ово подручје су дошле италијанске трупе, а почео је са радом и четнички покрет на челу са [[Урош Дреновић|Урошом Дреновићем]].<ref name="dru">{{Cite web |url=http://web.archive.org/liveweb/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/ustanak/ |title=Устанак |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Током [[1943]]. наставиле су се борбе, а град је неколико пута прелазио из руке у руку. Први пут је ослобођен на дуже вријеме у ноћи између [[15. август|15]]. и [[16. август]]а [[1943]]. Неколико дана касније у селу [[Општина Рибник|Рибник]] је основана и -{XIII}- крајишка бригада.<ref name="dru" /> У јесен су почеле припреме за Прво засједање ЗАВНОБиХ-а, које је одржано у Мркоњић Граду 25. новембра 1943.<ref name="zavnobih">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20081203171439/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/zavnobih/ |title=ЗАВНОБиХ |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name=autogenerated2> Ловреновић И: „Мркоњић Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић-Град 1973.</ref>

Град је коначно ослобођен [[2. август]]а [[1944]]. [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|Партизанске јединице]] су [[Мркоњић Град]] ослобађале укупно 39 пута у току [[2. свјетски рат|Другог свјетског рата]], што је јединствено у читавој бившој [[СФРЈ|Југославији]]. Са подручја општине је у рату учествовао 1.171 борац, од чега је погинуло њих 524. Осим тога било је и 1.615 цивилних жртава, а 252 људи је убијено у [[Усташе|усташком]] затвору који је радио током [[1941]]. и [[1942]]. године.<ref name="premasl">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512082524/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/prema_slobodi/ |title=Према слободи |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом је погинула неколицина становништва и оштећени цивилни објекти.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/hronika/korade_naredio_granatiranje/ Гранатирање града]</ref><ref>{{cite web|author=Goran Obradović |url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Хапшење Пума |publisher=Glassrpske.com |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У граду је [[12. новембар|12. новембра]] [[1992]]. срушена Крзлар-агина џамија, а исте године је срушена џамија Хамидија<ref>[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}-], приступ 7. фебруар 2010.</ref> и запаљена католичка црква у насељу Рика.<ref>{{cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град |publisher=Biskupija-banjaluka.org |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага -{[[F-16]]}-. Његов пилот Скот О`Грејди се катапултирао и шест дана скривао на подручју Мркоњића, док га [[САД|амерички]] [[маринци]] нису спасили шест дана касније.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |publisher=F-16.net |date = 19. 6. 1995. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0.9171.983055,00.html |title=Спасавање Скота О`Грејдија |publisher=Time.com |date = 19. 6. 1995. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf Годишњица злочина], приступ 4. март 2009.</ref>

У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] [[1995]]. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град.<ref name="vjesnik">[http://www.hsp1861.hr/vijesti4/030522zp.htm Вјесник], приступ 13. новембар 2007.</ref> Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бања Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title= Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници|accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title=Serbs unearth 181 bodies in mass grave} |publisher=Independent.co.uk |date = 6. 4. 1996. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[http://web.archive.org/web/20081024131906/http://www.republikasrpska.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstina/ Помен за жртве], приступ 24. новембар 2008.</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/sjecanje_na_364_zrtve | title= Сјећање на 364 жртве |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/zlocin_u_mrkonjic_gradu/ Злочин у Мркоњић Граду], приступ 7. фебруар 2010.</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште, као и већина српских вјерских објеката. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author=08:08 |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |publisher=Index.hr |date = 19. 3. 2008. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |publisher=Glas-javnosti.rs |date = 21. 9. 2007. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>