Пољаница — разлика између измена

'''Пољаница''' је назив за северни, релативно изоловани, брдско-планински део територије [[Град Врање|града Врање]], у горњем (изворишном) делу реке [[Ветерница|Ветернице]]. У саставу Пољанице су села [[Власе (Врање)|Власе]], [[Големо Село]], [[Градња]], [[Добрејанце]], [[Драгобужде]], [[Дреновац (Врање)|Дреновац]], [[Дупељево]], [[Крушева Глава]], [[Лалинце]], [[Мијаковце]], [[Мијовце]], [[Остра Глава]], [[Рождаце]], [[Сикирје]], [[Смиљевић]], [[Станце]], [[Стрешак]], [[Студена (Врање)|Студена]], [[Трстена (Врање)|Трстена]], [[Тумба (Врање)|Тумба]], [[Урманица]] и [[Ушевце]].

 

== Географија ==

Центар Пољанице, Месна канцеларија у селу Власе, од [[Врање|Врања]] је удаљен око 25 км а од [[Лесковац|Лесковца]] (преко [[Вучје|Вучја]]) око 45 км. Са истока, Пољаница се граничи територијом [[општина Владичин Хан|општине Владичин Хан]], са запада територијом [[општина Косовска Каменица|општине Косовска Каменица]], са севера територијом [[Град Лесковац|града Лесковца]], а са југа осталим делом општине Врање и делом територије [[општина Бујановац|општине Бујановац]]. Правцем исток-запад, од врха [[Стрешачки деја]] (904м) до врха [[Копиљак]] (1126м) има око 14 км, а правцем север-југ од врха [[Јужин камен]] (1227м) до врха [[Гоч (Врањe)]] (1106м) око 18 км. Површина Пољанице је око 180 km². Просечна надморска висина је око 700 м, а креће се од 515 м у Мијовцу до 1120 м у Сикирју.

 

== Демографија ==

 

{{Попис

 

== Историја ==

Територија Пољанице ушла је у састав српских земаља вероватно средином [[12. век]]а, пре [[Немањићи|Немањића]], и као део Лесковачког краја (Дубочица) остала део српске државе до пада под турску власт. За време [[отоманско царство|отоманске]] владавине, била је саставни део [[лесковачки пашалук|лесковачког пашалука]] и вероватно је тада добила садашњи назив. Од друге половине [[18. век]]а почиње насељавање [[Арнаути|Арнаута]] у простор Пољанице, па је било више проблема са њима него са Турцима. Али је народ Пољанице засигурно активно учествовао [[1841]]. године у [[Милојева буна|Милојевој буни]], а посебно се истакао у време борби за ослобођење ових крајева од Турака [[1878]]. године, и знатно допринео ослобођењу [[Врање|Врања]] под командом [[Степа Степановић|Степе Степановића]], команданта Предњег одреда Ветерничке колоне и пољаначких устаника. После ослобађања од Турака, у Врањском округу формиран је Пољаначки срез, са седиштем у [[Владичин Хан|Владичином Хану]]. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], Пољанчани су се масовно одазвали на позив за мобилизацију и многи од њих изгинули или завршили у бугарско заробљеништво, села Пољанице била су под бугарском окупацијом, а народ био изложен тортури окупатора. Између два светска рата, Пољаница је у саставу среза Пчињског са седиштем у Врању. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], од [[1941]]. до [[1944]]. године, већи део Пољанице био је део бугарске окупационе зоне, а мањи део у саставу [[Недићева Србија|Недићеве Србије]] и немачке окупационе зоне. Гранична караула је била код Јањићевих кућа на крају Големог Села.

 

 

== Саобраћај ==

Пољаница је, због свог географског положаја, далеко од природних проходних праваца, релативно дуго била без добрих путева и са слабим везама у свим правцима. Док је била административно везана за Владичин Хан, постојао је и одржавао се обичан земљани пут на тој релацији, сада скоро потпуно зарастао у коров. Ка [[Лесковац|Лесковцу]], кад је било нужно, путовало се пешке или на коњу самим водотоком Ветернице, све до изградње пута за Вучје преко планине [[Кукавица (планина)|Кукавице]]. Према Врању, дугогодишњем и садашњем административном центру, до средине прошлог века био је у употреби класични земљани пут без тврде подлоге. Изградњом пута са [[макадам]]ском подлогом и његовим асфалтирањем шездесетих година, затим отварањем редовне аутобуске линије Врање – Власе – Мијовце, везе са Врањем су знатно побољшане. Међутим, попречних путева у Пољаници скоро да нема или су у врло лошем стању.

 

Природна богатства Пољанице састоје се у здравој, релативно незагађеној животној средини, чистом планинском ваздуху, богатој буковој и храстовој шуми, атрактивним условима за лов и спортски риболов, лековитом биљу и шумском воћу, разноврсним гљивама.

 

<center>

<gallery caption="Висови око Пољанице (поглед са брда код репетитора у Власу)">

# Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

# Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

 

== Спољашње везе ==

{{commonscat|Poljanica}}

* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/vlase-42-41-39-n-21-51-47-e/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]