Ава — разлика између измена

Опат је главни настојатељ (уп. CIC (1983) can. 613. s. 2) и, пошто су сви Редови и Конгрегације који имају опате схваћени као клерикалне институције (уп. CIC (1983) can. 588. s. 2), опат мора бити свештеник, он дела са црквеном влашћу (уп. CIC (1983) can. 596. s. 2) и он је схваћен као [[Ординариј]] (уп. CIC (1983) can. 134. s. I). За разлику од других црквених управитеља опат добија литургијски благослов при чему му може бити додељен [[прстен]], [[Митра (одежда)|митра]], [[жезал]]. Опат територијалне опатије (формално познат као 'abbot nullius' (уп. диецеза)) такође има квази-[[епископ]]ску јурисдикцију над територијом своје опатије. (уп. CIC (1983) can. 370). Старија пракса давања титуле опата старијем монаху као вид почасти али без [[јурисдикција|јурисдикције]] сада је престала. У Средњем веку, одређени опати су постепено захтевали права на одређене [[инсигнија|инсигније]] и привилегије уобичајено резервисане за [[Епископе|пископе]], као и право да учествују на црквеним саборима (од осмог сабора у Толеду [[653]]). Раније разликовање опата који носе митру (у пре - реформској Енглеској) од других данас више не постоји. Настојатељи појединих познатих манастира носе назив над-опати, док, такође, опат који председава Конгрегацијом носи назив „Опат председник“ или „опат генерал“. Од 1893. бенедиктинска конгрегација је имала „опата примата“ који је био предстојатељ читавог реда.

 

 

Одговарајући назив за опата у Источној Цркви је [[игуман]] или [[архимандрит]].

 

== Извори ==

 

[[Категорија:Исусово учење]]

[[Категорија:Верска звања]]

[[Категорија:Арамејски изрази]]

 

[[ko:아빠스]]