Битка код Дорилеја (1097) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 20 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q12428 (translate me) |
м razne ispravke 6; козметичке измене |
||
Ред 10:
|страна1=<center>Крсташи
|страна2=<center>Турци Селџуци
|заповедник1= [[Боемунд Тарантски]]<br /> [[Готфрид Бујонски]]<br /> Адемар Пујски
|заповедник2= султан Арслан<br /> Гази ибн Данишменд
|јачина1 = 10.000-20.000 претходница<ref name=autogenerated1>John France, The Crusades And The Expansion Of Catholic Christendom, 1000–1714 Routledge, 2005 стр.71 </ref><br />30.000 главна војска<ref name=autogenerated1 />
|јачина2 = 25.000-30.000
|губици1=4.000
Ред 23:
[[Крсташи]] су се раздвојили у две групе. [[Турци]] су изненадили прву групу крсташа. Крсташима је претило уништење, али доласком витезова из друге групе поразили су Турке и заробили султаново благо. После те битке крсташима је био слободан пут до [[Антиохија|Антиохије]].
=== После опсаде Никеје ===
После [[опсада Никеје|опсаде и освајања Никеје]] крсташи су напустили Никеју са дубоким неповерењем према Византији.
Војска [[Византија|Византије]] је заузела град после тајних преговора без знања крсташа. Крсташи су тако остали без плена којеме су се надали при заузимању граду. Цар Византије [[Алексије Комнин]] дао је крсташима коње, дарове и новац, али крсташи су били незадовољни, јер су веровали да би много више добили пљачком, да су сами заузели Никеју.
=== Крсташи се раздвојили у две групе ===
{{Први крсташки рат}}
Крсташи су напустили Никеју [[26. јун]]а у две групе. Поделили су се да би се успут лакше снабдевали. У предњој групи су ишли [[Боемунд Тарантски]], [[Танкред Галилејски]], [[Роберт Куртоз]], [[Роберт Фландријски]] и византијски генерал [[Татикије]]. У другој групи су били [[Балдвин Јерусалимски]], [[Готфрид Бујонски]], [[Рејмонд Тулушки]] и [[Стефан Блуа]].
=== Јачина две војске ===
Крсташи схватају [[29. јун]]а да [[Турци]] намеравају да направе заседу близу Дорилеја. Турци су према једном хроничару имали 150.000 војника, према другом 360.000, али савремени извори сматрају да је број био око 25.000 - 30.000.
Крсташи су имали 50.000 војника. Са крсташима је ишао и велики број оних који се нису борили.
Ред 36:
Друга група крсташа у којој је био [[Готфрид Бујонски]] и [[Рејмонд Тулушки]] је заостала иза њих.
== Битка ==
=== Султан је опколио једну од две групе крсташа ===
[[Султан Арслан]] је [[1. јул]]а опколио војску Боемунда Тарентског, тј једну од две групе крсташа. Напад је извео изненада рано ујутро, испаљујући велик број стрела на крсташки логор. [[Крсташи]] витезови су кренули у спорадичне контранападе, али нису могли да се пробију. Турци су упали коњицом у крсташки логор, убијајући лако оне који нису војници и пешаке без оклопа.
Пешаци без оклопа су били дезоријентисани и у паници тако да нису успевали да формирају борбену линију.
=== Крсташима прети уништење, па траже помоћ ===
[[Боемунд Тарантски]] нарећује витезовима да сјашу и формирају обрамбену линију и некако успева да оне који се не боре и војнике без оклопа скупи у центар логора. Жене су носиле воду током битке. Док су они формирали борбену линију и заклањали осетљивије у центар, Турци су имали времена за маневар.
Турци шаљу стрелце напред, који нападају уобичајеним стилом. Затегну стреле, испале их, па се одмах повлаче пре него што их крсташи могу напасти.
[[Турци]] присиљавају крсташе да се повуку до обале реке Тимбрис. Мочваран терен крај реке штити крсташе од напада коњице, а оклопљени витезови праве ужи круг заштите неоклопљених од напада стрелама. Турски стрелци су били константно опскрбљени, тако да изазивају огромне жртве у редовима крсташа.
Ред 50:
Боемундови витезови су постајали нестрпљиви, па не би слушали наређење да остану у линији. Кренули би у напад, али би брзо били посечени или присиљени да се врате. Турци би им пришли коњима, али ван досега мачева од витезова. Са блиске удаљености би им стрелама убијали коње, а неке стреле су налазиле и незаштићене делове витезова.
=== Стиже Готфрид Бујонски и остали па се снаге изједначују ===
Управо кад је дошло подне, појавио се [[Готфрид Бујонски]] са 50 витезова и пробијао се кроз турске линије борбом. Током дана стигле су и мање групе од осталих вођа друге групе крсташа. Неки су били убијени од Турака, а неки су се борили да дођу до Боемундовог логора. Како су расли губици крсташа, тако су [[Турци]] постали све агресивнији и потиснули су крсташе са обале реке у плићаке.
[[Крсташи]] су се ипак држали, па су након 7 сати битке стигли витезови Рејмонда Тулушког (није јасно да ли је Рејмонд био са њима).
То је омогућило крсташима да формирају нову борбену линију са Боемундом Тарантским, Танкредом Галилејским, Робертом Нормандијским и Стефаном Блуа на левом крилу, а [[Рејмонд Тулушки]] и Роберт Фландријски су били у центру. На десном крилу су били [[Готфрид Бујонски]], [[Роберт Фландријски]] и Иго Вермандоа.
=== Пораз Турака ===
Појавом појачања две стране су се изједначиле у снази. Нико није могао победити. Снажно су витезови нападали Турке, али нису их могли победити, док год се није појавио бискуп [[Адемар Пијски]], који је напао турску позадину и главни турски логор. Турци су били ужаснути кад су видели свој логор у пламену и убрзо су се дали у бег остављајући логор.
== После битке ==
[[Крсташи]] су постали богати бар за кратко, јер су се докопали блага султана Арслана. После битке султан Арслан је имао других проблема на истоку, па су крсташи могли доћи до [[Антиохија|Антиохије]] без икаквог отпора. Требало им је готово три месеца да пређу Анадолију током љетњих врућина, а у октобру су започели [[опсада Антиохије|опсаду Антиохије]].
== Друга битка код Дорилеја ==
Друга битка код Дорилеје одиграла се [[25. октобар|25. октобра]] [[1147]]. током [[Други крсташки рат|Другог крсташког рата]]. [[Конрад III]] је остао без снабдевања, па је ту стао да одмори. Турци су га напали и потпуно му уништили војску. Немци више нису наставили крсташки рат, а [[Конрад III]] је наставио са [[Луј VII|Лујом VII]]. Тај крсташки рат је био потпуни промашај.
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Battle of Dorylaeum}}
| |||