Луј де Број — разлика између измена

{{Научник

|слика = Broglie Big.jpg

|ширина_слике = 200px

|датум рођења = [[15. август]] [[1892]].

|место_рођења = [[Дјеп]]

|награде = [[Датотека:Nobel_prize_medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физику]] (1929.)

}}

 

"У [[француски језик|француском језику]] -{De Broglie}- се изговара као {{IPA|[də bʁœj]}}, слично изговору презимена -{De Broy}-. Ради се заправо о промени изговора [[Италија|италијанског]] презимена -{Broglia}- (''Броља'') које су носили Де Бројови преци, а које је галицизовано [[1654]]. [http://genealogy.euweb.cz/broglie/broglie3.html].

 

== Дуална природа материје ==

 

Ову његову претпоставку о таласним својствима честица супстанције научна јавност у први мах примила је са неверицом, па чак и са подсмехом. Међутим, његову теорију су потврдили Џермер и [[Клинтон Дејвисон]] [[1927.]] у експерименту, којим је доказана дифракција електрона на кристалима. Дифракциона слика је била доказ таласне природе електрона. За рад на таласној механици и откриће таласне природе електрона добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1929.]] Једна од примена његовог открића је [[електронски микроскоп]], који је имао много већу резолуцију од оптичких микроскопа јер је таласна дужина електрона много краћа од таласне дужине светлости. Луј де Бројева хипотеза постала је тако један од основних постулата нове таласне или [[Квантна механика|квантне механике]], али такође увела у физику и проблем тзв. [[таласно честични дуализам|таласно честичног дуализма]]. Као илустрација овог феномена данас се најчешће наводи експеримент дифракције електрона на двоструком прорезу, као нова варијанта некадашњег [[Јунгов експеримент|Јунговог експеримента]], који је раније већ послужио за доказ таласне природе светлости.

 

 

 

:<math>\lambda = \frac{h}{p} = \frac {h}{\gamma mv} = \frac {h}{mv} \sqrt{1 - \frac{v^2}{c^2}}</math>

 

== Каснији рад ==

 

== Спољашње везе ==

== Литература ==

 

 

 

[[Категорија:Рођени 1892.]]