Гудурица — разлика између измена

'''Гудурица''' ({{јез-мађ|Temeskutas}}) је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Вршац|општини Вршац]] у [[Јужнобанатски округ|Јужнобанатском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1267 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1338 становника).

== Географија ==

== Историја ==

[[СликаДатотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg143.jpg|мини|десно|260п|Гудурица на мапи из 1769-72]]

Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после [[1389]], односно, када су након Косовске битке прелазили [[Дунав]]. У крашовском комитету 1458. и 1462. била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе од Кутреса. Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. да је додељена аустријској провинцији - вршачком дистрикту темишварског Баната. Исте године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа. Године 1719, по одласку Турака, када је [[Банат]] након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и [[Мајнц]]а. Староседеоци [[Срби]] повлаче се у оближње село [[Велико Средиште]]. Записи из црквених књига кажу да је село [[1742]]. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. колонизује царица [[Марија Терезија]], а од 1780. до 1790. цар [[Фрања Јосиф]]. Крајем 18. века у '''»Кутрици«''' је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц Први издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.<br />

Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф... У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2.097 становника, од којих 2013 [[Немац]]а, 53 [[Мађар]]а, 15 [[Србин|Срба]], 10 [[Румун]]а, 5 [[Чех]]а, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улазе Немци, а 1944. Руси. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова. Њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље. <br />

{{извориreflist}}

# Коришћена Литература

# Извор „Монографија“ Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,

# Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*

# -{Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Kudritz. [E: History of the community...]. 1888, Vrsac, Kudritz Leseverein. 48 pages. Library: AKdFF, IfA, InstTu, WLB }-

# Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: '''Felix Milecker''' библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.

# M Марина Саставио од Писаних трагова, „Летописа“, по предању о селу Гудурици настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани

# „Летопис“ сеоски обичаји M Марина: Беч (1999)

== Спољашње везе ==

* [http://www.gudurica.page.tl Гудурица (-{Prvi sajt o Gudurici}-)]