Антигон II Гоната — разлика између измена

}}

 

 

Отац му је био [[Деметрије Полиоркет]], који је био син [[Антигон]]а Великог. Мајка му је била ћерка [[Антипатер|Антипатра]]. Деда Антигон је скоро уједнио [[Александар Велики|Александрово]] царство, али је онда убијен [[301. п. н. е.]] у [[битка код Ипса|бици код Ипса]], а његове територије су поделили [[Лизимах]], [[Селеук]], [[Касандер]] и [[Птолемеј I Сотер|Птолемеј]]. Отац [[Деметрије Полиоркет]] био је краљ Македоније [[295. п. н. е.]] -[[288. п. н. е.]]. [[Селеук]] је заробио Деметрија Полиоркета, који умире у Селеуковом заробљенуиштву.

 

Следи велика инвазија Гала [[279. п. н. е.]], који освајају закратко Македонију и убијају Птолемеја Керауна. [[Гали]] после тога нападају Грчку. Антигон II Гоната се бори против Гала, али Етолци побеђују Гале, а [[278. п. н. е.]] их присиљавају да се повуку. Антигон II Гоната наноси Галима одлучујући и тежак пораз [[277. п. н. е.]] крај [[Дарданели|Хелеспонт]]а. После тога Антигон II Гоната полаже право да буде краљ Македоније. Постаје краљ Македоније [[276. п. н. е.]].

 

[[Пир]] краљ Епира водио је [[Пиров рат]] против [[Рим]]а и Картагине. Током тог рата изгубио је подршку грчких градова па тражи Антигона II Гоната, да му помогне, што овај љубазно одбија. После пораза [[275. п. н. е.]] у [[битка код Беневента|бици код Беневента]] Пир се вратио у Грчку. Требао му је новац да плати војску од 8.000 пешака и 500 коњаника. Узео је још галске плаћенике, па је напао Македонију. [[Пир]] је релативно лако освојио Македонију и поново постао краљ [[274. п. н. е.]]. Мноштво Македонаца је дезертирало и пришло Пиру. Антигон II Гоната је успео побећи.

 

Пир је лако проћердао своју победу. У древној престолници Македоније оставља гарнизон Гала, који су увредили Македонце. Копали су гробове краљева Македоније, остављали расуте кости у потрази са златом. Пир такође није докрајчио непријатеља. Оставио их је у обалним градовима.

Пир је имао проблема на [[Пелопонез]]у. Антигон је помагао његове противнике. Пир је погинуо при освајању [[Аргос]]а [[272. п. н. е.]], па се цела његова војска предала Антигону II Гонату. Антигон II Гоната постаје поново [[272. п. н. е.]] краљ Македоније.

 

[[Атина]], [[Спарта]] и многи грчки полиси крећу у борбу за ослобођење од македонског јарма [[266. п. н. е.]]

 

Грци су полагали велике наде у помоћ Птолемејевића, чија је флота доминирала [[Егејско море|Егејем]]. Антигон је опседао [[Атина|Атину]], а Спарту је блокирао у коринтском теснацу. Египат је послао флоту да помогне, али та флота није могла да учини ништа значајно. Антигон је држао Атину под опсадом чак и кад је Александар Епирски напао Македонију. Краљ Спарте је покушао пробити блокаду, али је притом погинуо. На крају се Атина предаје [[261. п. н. е.]], а Хремонид и његов брат беже у Египат.

 

Под комбинираним нападима Селеукидског царства и Антигона, Египат губи многе поседе у [[Анатолија|Анадолији]] и [[Феникија|Феникији]] те град [[Милет]], који је држао египатски савезник. Птолемеј склапа мир [[255. п. н. е.]] препуштајући територије [[Селеукиди]]ма и потврђујући [[Антигониди]]ма првенство у Грчкој.

 

Млади племић [[Арат]] је [[251. п. н. е.]] истерао из [[Сикион]]а тиранина, који је владао са Антигоновим благословом. Ослободио је људе и придружује се Ахајском савезу.

Антигон је покушао да га придобије новцем уместо војно, па шаље 25 талената злата, али Арат то дели суграђанима. Са тим новцем и новцем од Птолемејевића успева да уједини град.

То изазива општу побуну против Македонаца, а Арат заузима територију око Атине и Саламину. Заробљене Атињане је послао натраг без откупа, да би изазвао побуну. Македонци су ипак задржали Атину и остатак Грчке.

 

Антигон II је поделио Грке и владао је њима индиректно помоћу тирана. Тиме је уназадио политички развој код Грка и учинио их лаким пленом за Римљане.

 

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Antigonus II Gonatas}}

 

[[Категорија:Рођени 319. п. н. е.]]

[[Категорија:Умрли 239. п. н. е.]]

[[Категорија:Краљеви Македоније]]