Артур Зајс-Инкварт — разлика између измена

| крај функције 1 = 15. март 1938.<ref>{{en}}[http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/seyss_inquart_Judgment.htm"Активности у Аустрији“]., Приступљено: 10. април 2010. </ref>

| крај функције 2 = 8. мај 1945.<ref>{{en}}[http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/Seyss_Inquart1.htm"Позиције које је држао Зајс-Инкварт“]., Приступљено: 10. април 2010. </ref>

Родио се у [[Стонаров]]у, градићу у [[Моравска|Моравској]], тада делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. На рођењу, презиме му је Зајтих<ref>{{en}}[http://books.google.com/books?id=SLuPAAAAMAAJ&q=Zajtich&dq=Zajtich&hl=pt-BR&pgis=1"Нирнберг:Срамота на суду“], Јосеф Е. Персико. Приступљено: 10. април 2010.</ref>, по оцу [[Чеси|Чеху]] који је био директор школе (мајка му је била [[Немци|Немица]]).[[1907]]. године његова породица сели се у [[Аустрија|Аустрију]] и мења презиме у Зајс-Инкварт. Студирао је [[право]] на [[Универзитет у Бечу|Бечком универзитету]], и дипломирао је [[1917]]. године. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], у августу [[1914]]. пријавио се у аустроугарску војску. Био је на фронтовима у [[Руска Империја|Русији]], [[Румунски поход (Први светски рат)|Румунији]] и [[Краљевина Италија|Италији]]. Више пута је био одликован за храброст, а дипломирао је док се опорављао од повреда.</br>

После преговора у [[Берхтесгаден]]у [[12. фебруар|12. фебруара]] између Курт фон Шушнига и [[Адолф Хитлер|Хитлера]], Зајц- Инкварт је постављен за министра унутрашњих послова од стране Шушнига<ref name="Аустрија је готова">{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,788262-3,00.html"Аустрија је готова“], ''Time'', 21. март 1938. Приступљено: 10. април 2010.</ref>, али тек након претње Хитлера да ће извршити војну инвазију на Аустрију уколико тај захтев не буде био испуњен. [[11. март]]а 1938., пошто је био суочен са претњама Немачке о инвазији да би био спречен [[референдум]] на којем би грађани гласали о приступању Аустрије [[Трећи Рајх|нацистичкој Немачкој]], Шушниг је дао оставку на место канцелара, а на то место је именован Зајс-Инкварт од стране председника [[Вилхелм Миклас|Вилхелма Микласа]]. Следећег дана немачке трупе су прешле границе Аустрије на [[телеграф]]ски позив Зајс-Инкварта Хитлеру<ref>{{en}}[http://www.historyonthenet.com/Nazi_Germany/anschluss.htm"Аншлус“], Приступљено: 10. април 2010.</ref>. Тај позив је служио као званични извештај како би се касније оправдала ова акција у очима међународне заједнице. У годинама после рата се говорило да тај позив није ни постојао, већ је служио само као оправдање.<ref>{{en}}[http://www.nizkor.org/hweb/imt/tgmwc/tgmwc-19/tgmwc-19-182-09.shtml"Суђење немачким војним криминалцима“], Приступљено: 10. април 2010.</ref>. Зајс-Инкварт је такође приликом уласка немачких трупа преко радиа говорио грађанима Аустрије да не пружају отпор Хитлеровим војницима, јер ће им они донети срећу.<ref name="Аустрија је готова" /> Тек [[13. март]]а 1938., када је било сигурно да ће се Аустрија прикључити Трећем Рајху, Зајс-Инкварт се учланио у [[Национал-социјалистичка немачка радничка партија|Нацистичку партију]].<ref>{{en}}[http://avalon.law.yale.edu/imt/judseyss.asp"Пресуда Зајс-Инкварту], Приступљено: 10. април 2010.</ref>

После [[Инвазија на Пољску (1939)|инвазије на Пољску]] Зајс-Инкварт је постао административни шеф за јужну Пољску, али није преузео ту функцију док се није основало [[Генерално губернаторство]] где је постао [[вицегувернер]] [[Ханс Франк|Хансу Франку]]<ref name="Пресуда:Зајс-Инкварт">{{en}}[http://www.ess.uwe.ac.uk/genocide/seyss_inquart_Judgment.htm"Криминалне активности Зајс-Инкварта“]., Приступљено: 10. април 2010. </ref>. Тврди се да је био укључен у премештањеу пољских Јевереја у [[Гето|гетое]] и заплењивању стратешких залиха.

После капитулација земаља [[Бенелукс]]а, Зајс-Инкварт је постављен за [[рајхкомесар]]а окупиране [[Холандија|Холандије]] у мају [[1940]]. Био је задужен за цивилну администрацију, за стварање блиске економске сарадње са Немачком и за брањења интереса Рајха. Подржао је стварање национал-социјалистичке партије у Холандији која је створила помоћну полицију нацистима. Друге [[Политичка партија|политичке партије]] су биле забрањене крајем [[1941]]. године, а већина предратних државних службеника је било затворено. Управљање земљом је у великој мери лично контролисао Зајс-Инкварт. Увео је мере за борбу против отпора када је [[штрајк]] широких размера захватио [[Амстердам]], [[Арнем]] и [[Хилверсум]] у мају 1943. Тада се усвојене специјлне пресуде војног суда и колективна казна од 18 милиона [[гулден]]а је изречена. Међутим, на лето исте године 6.200 холандских [[доктор]]а је ступило у штрајк, па је Зајс-Инкварт издао наређење да се доктори затворе. Више стотина доктора је ухапшено, што је допринело да у Холандији уопште није било медицинских услуга неколико недеља. Убрзо потом, због страха Немаца од епидемија, доктори су убрзо и пуштени на слободу<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,885063,00.html"Холандски доктори у штрајку“], ''Time'', 23. август 1943. Приступљено: 11. април 2010.</ref>. До ослобођења Холандије Зајс-Инкварт је одобрио погубљење од око 800 људи, мада неки извештаји говори да је та бројка била и дупло већа. Од јула 1944. већина Зајс-Инквартових овлашћења су пренета на војну команду у Холандији и [[Гестапо]], иако је он и даље имао велики утицај.

У Холандији су постојала четири већа [[концентрациони логор|концентрациона логора]]: [[Концентрациони логор Фехт|Фехт]], [[Концентрациони логор Амерсфорт|Амерсфорт]], [[концентрациони логор Вестерборк|Вестерборк]] и Емен<ref>{{en}}[http://www.cympm.com/map-holland.html"Локација кампова у Холандији“]., Приступљено: 10. април 2010. </ref>. Такође је било и више мањих логора које је контролисала војска, полиција, СС-овци и администрација Зајс-Инкварта. Укупно је око 530.000 холандских цивила противољно радило за Немце од којих је њих 250.000 послато у Немачку на присилан рад. Постојао је и неуспели покушај Зајс-Инкварта да у Немачку шаље само раднике који имају 21-23 године, а [[1944]]. се оглушио о наређење да пошаље још 250.000 радника из Холандије и те године их је послао само 12.000.

Обешен је [[16. октобра]] [[1946]]. у 54. години заједно са још десет окривљених. Био је последњи који је обешен, у 2:57 ујутру. Последње речи су му биле: ''"Надам се да је ово погубљење последњи чин [[Други светски рат|Другог светског рата]] и да је свет извукао поуку да мир и разумевање треба да владају међу људима. Ја верујем у Немачку."''<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,803997-3,00.html"РАТНИ ЗЛОЧИНИ: Ноћ без зоре“], ''Time'', 28. октобар 1946. Приступљено: 11. април 2010.</ref>