Јидиш (језик) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Немачки језик; додана категорија Немачки дијалекти пом… |
м formatiranje; козметичке измене |
||
Ред 6:
|државе=[[САД]], [[Израел]], [[Аргентина]], [[Бразил]], [[Уједињено Краљевство]], [[Русија]], [[Канада]], [[Украјина]], [[Белорусија]], [[Мађарска]], [[Мексико]], [[Молдавија]], [[Летонија]], [[Литванија]], [[Белгија]], [[Немачка]], [[Пољска]], [[Аустралија]], [[Француска]], [[Шведска]], [[Аустрија]] и још по негде
|регија=[[Свет]]
|број = око 1,8 милиона, 11 милиона као други језик<ref name=Ethnologue>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ydd Yiddish, Eastern], on [[Ethnologue]].
|позиција =
|пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
Ред 14:
|писмо=прилагођено [[хебрејско писмо]]
|службени={{застава|Русија}} - [[Јеврејска аутономна област]] (''-{[[de jure]]}-'')
|мањински={{застава|Босна и Херцеговина}} <br />{{застава|Пољска}} <br />{{застава|Румунија}} <br />{{застава|Украјина}} <br />{{застава|Холандија}} <br />{{застава|Шведска}}
|регулише= (''-{de jure}-'') нико <br />(''-{[[de facto]]}-'') [[ЈИВО]]
|iso1=yi|iso2=yid
|iso3=yid
Ред 22:
|мапа=
}}
[[
'''Јидиш''' ([[хебрејско писмо|хеб]]. ייִדיש - [[немачки језик|нем]]. ''-{Jiddisch}-'') је [[Германски језици|германски језик]] којим говори око четири милиона [[Јевреји|Јевреја]] широм света. Име ''Јидиш'' значи ''јеврејски'' (од [[немачки језик|немачког]] ''-{Jüdisch}-'') и краћи је облик изворног ''јидиш дајч'' (јид.: ייִדיש־דײַטש – ''јидиш дајтш'') односно ''јеврејски немачки'' ([[немачки језик|нем]]. ''-{Jüddische Deutsch}-''). Језик је настао у централној [[Европа|Европи]] између [[9. век|-{IX}-]] и [[12. век|-{XII}- века]] као амалгам [[Средње-високонемачки језик|средње-високонемачких]] дијалеката (70-80% речника је препознатљиво немачко) уз позајмљенице из [[Хебрејски језик|хебрејског]] и [[Арамејски језик|арамејског]] језика, као и [[Словенски језици|словенских]] и [[Романски језици|романских]] језика.
== Немачки дијалект? ==
Јидиш и [[немачки језик|немачки]] деле велики део својих речника и имају доста сличну граматику. Немци из одређених делова [[Немачка|Немачке]] чак могу и да већином разумеју јидиш. Из овог разлога, неки лингвисти сматрају јидиш пре дијалектом [[немачки језик|немачког]] језика (слично швајцарском немачком) него засебним језиком. Ипак, преовлађује мишљење да су јидиш и немачки два одвојена језика јер
* ова два језика нису међусобно лаки за разумевање (што посебно важи за већину Немаца који покушавају да разумеју јидиш);
* 20 до 30 % речника јидиша не постоји у немачком;
* одређени део граматике јидиша се разликује од немачког, односно, под утицајем су других језика (претежно [[словенски језици|словенских]]);
* језици су како географски, тако и културално другачији. -{[http://www.jewish-languages.org/yiddish.html]}-
Лингвиста Пол Векслер ({{јез-нем|Paul Wexler}}) чак тврди да је јидиш у почетку био [[словенски језици|словенски]] језик, чији је речник умногоме заменио немачки, али велика већина лингвиста се са овим тврђењем не слаже.
Други разлози у корист ''језика'' у односу на ''дијалект'' су:
* језици као [[дански језик|дански]], [[шведски језик|шведски]] и [[норвешки језик|норвешки]] су много сроднији и сличнији него јидиш и немачки и скоро потпуно су међусобно 'разумљиви', али се сматрају различитим језицима;
* Источни и западни дијалект јидиша су међусобно толико различити да се чак и они донекле могу сматрати различитим језицима (слично [[лужичко-српски језици|лужичко-српским језицима]], [[горњо-лужичко-српски језик|
== Јидиш и други језици ==
Јидиш се временом раздвојио на већ споменута два дијалекта: '''западни (немачки)''' јидиш и '''источни''' јидиш.
Као и [[Јудео-арапски језик|јудео-арапски]] и [[Ладино]] (Јудео-шпански), јидиш се пише прилагођеним [[хебрејско писмо|хебрејским писмом]]. Ипак, сâм јидиш није лингвистички сродан [[хебрејски језик|хебрејском]], иако има на хиљаде хебрејских и арамејских речи.
Један занимљив податак у вези јидиша је да користи изведенице из [[латински језик|латинског]] језика за речи везане за религијске ритуале, очигледно позајмљујући терминологију из старог [[француски језик|француског језика]] који се говори у [[Алзас]]у и који се користи у локалној [[Римо-католичка црква|католичкој цркви]]. На пример, `''изговорити благослов након јела''`, се на јидишу каже ''бентшн'' (בענטשן – ''-{bentshn}-'') што је у очигледној вези са латинском речју за 'благослов', ''-{benedictus}-'', а реч `''молити (се)''` - ''давнен'' (דאַװנען
== Историја ==
Ред 191:
'''Напомене'''
* Јидиш слово ''-{pey}-'' (פ) нема облик за крај речи, за разлику од хебрејског слова.
* Јидиш слово ''-{sin}-'' (שׂ) се пише са тачком да би се разликовало од ''-{shin}-'' (ש), док у [[хебрејски језик|хебрејском]] ово често није случај.
У јидишу, речи из [[хебрејски језик|хебрејског]] се пишу исто као у оригиналу, али у издањима из периода [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], све речи су писане према јидиш правилима.
Ред 199:
Ево и примера на јидишу: То је први члан [[Декларација о правима човека|Декларације о правима човека]] [[Уједињене нације|УН]]-а (преузето са -{[http://www.omniglot.com]}-).
=== Јидиш ===
{| border="0" align="center" style="text-align: right" style="font-size:150%"
|יעדער מענטש װערט געבױרן פֿרײַ און גלײַך אין כּבֿוד און רעכט. יעדער װערט באַשאָנקן מיט פֿאַרשטאַנד און געװיסן; יעדער זאָל זיך פֿירן מיט אַ צװײטן אין אַ געמיט פֿון ברודערשאַפֿט.
Ред 216:
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Yiddish language}}
{{interwiki|code=yi}}
* [http://www.jewish-languages.org/yiddish.html Сајт о јеврејским језицима: Јидиш]
* [http://www.yiddishdictionaryonline.com/ Јидиш-енглески речник]
* [http://yiddishbookcenter.org/ Центар јидиш књига]
* [http://www.ibiblio.org/yiddish/ ''-{Shtetl}-'']
* [http://www.yv.org/ ''-{The Yiddish Voice}-'']
* [http://yi.wikipedia.org/ Јидиш Википедија]
* [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=YDD Јидиш на ''-{Ethnologue.com}-'']
* [http://yiddish.forward.com/ ''Форвертс – -{The Yiddish Forward}-'']
* [http://yiddish.haifa.ac.il/Stories.html -{Di Velt fun Yidish: Audio Stories}-]
| |||