Вернер Форсман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м formatiranje |
м formatiranje |
||
Ред 33:
== Дело ==
[[Датотека:Forssmann01.jpg|мини|лево|200п|Вернер Форсман изводи прву катетеризацију срца на себи.]]
Вернер Форсман је истраживања у области [[хирургија|хирургије]] започео [[1929]]. у Викторијанској кући у [[Еберсвалде|Еберсвалду]] близу [[Берлин]]а, где је прво започео да развија технику [[катетеризација срца|катетеризације срца]]. Проверу Форсманове хипотезе да се пласирањем катетера директно у срце, може вршити апликација лекова, радиопаконтрастних боје, или мерење крвног притиска, ограничавао је у то време страх да би „упад“ у срце могао бити фаталан за испитаника.<ref>{{ен}}''Werner Forssmann''. NNDB. [http://www.nndb.com/people/706/000129319/], Приступљено 31. 03. 2009
Форсман је циљеве својих истраживања у области катетеризације срца овако описао;<br />
''"Ако срчане радње престане одједном, као што се то догађа у акутном шокау или срчаној болести, или у току анестезије, или тровања, приморани смо да апликујемо лекова на локалном нивоу. У таквим случајевима интракардијална инјекције лекова може бити спасилачка. Међутим, то може бити опасан поступак због многих нежељених раздеротина коронарних артерија и њених грана што доводи до тампонаде срца и смрти ... Због таквих инцидената, често се чека до последњег тренутка и губи се драгоцено време. Дакле, почео сам да тражи нови начин уласка у срце, и ја сам катетером ушао у десну страну срца кроз венски систем."''<ref>Amer Chaikhouni ''HISTORY OF MEDICINE'', The Magnificent Century of Cardiothoracic Surgery VOLUME 10 NO.2 JUNE 2009 – AUGUST 2009 [http://www.hmc.org.qa/heartviews/vol10no3/HISTORY_MEDICINE.htm Part 6: Cardiac Catheterization]</ref>
Да би потврдио исправност своје хипотезе Форсман је самоиницијативно одлучио да покуша да експеримент изведе на себи. Игноришући забрану свог шефа одељења, да не чини овакве експерименте Форсман је везао његовог асистента за операциони сто и експеримент извео тако што је уметнуо канилу у сопствену лакатну вену, кроз коју је увео катетер у организам до дужине од 65 цм. Затим је отишао на рендген одељење, где је на начињеној радиографији утврђено да је катетер доспео у његову десну преткомору [[Срце|срца]].<ref>{{ен}}''"Werner Forssmann - Biography"''. Nobel Foundation. [http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1956/forssmann-bio.html.], Приступљено 22. 12. 2008
Главни клиничар у [[Еберсвалде]]у, признао је Вернерово откриће и дао му подршку, али када је директор клинике ''Фердинанд Сауербрухк'' сазнао за непоштовање његове одлуке о забрани експеримената на сопственом телу он је у замену за своје експерименте, смењен са положаја у болници. Сауербрухк је то овако прокоментарисао: ''"Ви засигурно не можете почети вашу операцију на овај начин"''. <ref name="The">{{ен}}The History of Werner Forssmann". UTMB. [http://www.utmb.edu/forssmann/history_of_werner_forssmann.asp], Приступљено 22. 12. 2008
Током [[1951]] Вернерове идеје наишле су на огроман отпор у научним круговима. Када је затражио да настави истраживања физиолошких функција срца применом катетеризације, добио је одговор: ''"Ове методе су добре за циркус, али не и за озбиљне болнице"''. Његова за то време напредна истраживање ставила су га у позицију аутсајдера са превише „лудим идејама“ за рад на клиници. Суочен са дисциплинским поступком за самостално експериментисање, које му је било забрањено, Вернер је био приморан да напусти кардиологију и започне даљи рад у урологији. <ref name="The"/>
| |||