Енергетика у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: formatiranje referenci |
м formatiranje; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''[[Енергетика]] у [[Србија|Србији]]''' почела је да се развија током и пред сам крај [[XIX век]]а. Прва електрична централа у земљи подигнута је [[1891.]] године у [[Београд]]у, осам и пет година после истих у [[Париз]]у и [[Берлин]]у. Убрзо затим, централе су добили и [[Ваљево]], [[Стара Пазова]], [[Кикинда]], [[Вршац]] и [[Суботица]]. У [[Војводина|Војводини]], због специфичних историјских прилика елекртификација је спроведена у потпуности на самом крају XIX и почетком [[ХХ век]]а. Са друге стране, електрична енергија на [[Космет]]у уводи се тек [[1925.]] године у [[Призрен]]у. Затим следе [[Приштина]], [[Пећ]], [[Косовска Митровица]] и др.
== Историја ==
{{главни чланак|Хидроелектране у Србији}}
Прва [[хидроцентрала]] у Србији подигнута је [[1900.]] године у сливу [[Западна Морава|Западне Мораве]], тј. на реци [[Ђетиња|Ђетињи]] - [[Хидроелектрана на Ђетињи|ХЕ „Под Градом“]]. Укупан хидроенергетски потенцијал река Србије је 16,74 милијарде киловат часова. Највећи потенцијал имају сливови [[Дрина|Дрине]] и [[Дунав]]а. Највећа ХЕ је „Ђердап I“, са 176,3 мегавати. Прва [[термоелектрана]] у Србији саграђена је на [[Дорћол]]у у Београду [[1893.]] године. Први [[рудник]] угља отворен је [[1804.]] године на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]] - [[Врдник]]. У периоду [[1942]]-[[1943.]] спроведена су прва истраживања потенцијално нафтоносних терена. Прва [[бушотина]] направљена је [[1947.]] године у [[Банат]]у (Велика Греда), а [[1949.]] основано је предузеће [[НИС|Нафтагас]].
== Хидроенергетика ==
[[
[[
[[
У Србији је хидроенергетика развијена од почетка [[ХХ век]]а. Постоји велики број [[хидроцентрала]], од којих је неколико од државног и регионалног значаја, а остале су локалног значаја.
Од укупне производње електричне енергије, 25,4% производи у [[Хидроелектране у Србији|хидроелектранама]], што је само 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потецијала за производњу струје.
Енергетском систему Дрине припадају: [[Хидроелектрана Бистрица|ХЕ „Бистрица“]] и [[Хидроелектрана Потпећ|ХЕ „Потпећ“]] на [[Лим]]у, затим [[Хидроелектрана Сјеница|ХЕ „Сјеница“]] и [[Хидроелектрана Кокин Брод|ХЕ „Кокин Брод“]] на [[Увац|Увцу]] и [[Хидроелектрана Бајина Башта|ХЕ „Бајина Башта“]] и [[Хидроелектрана Звроник|ХЕ „Зворник“]] на самој Дрини. Сливу Западне Мораве припадају [[Хидроелектрана на Ђетињи|ХЕ „Под Градом“]] на Ђетињи, [[Хидроелектрана Овчар Бања|ХЕ „Овчар“]] и [[Хидроелектрана Међувршје|ХЕ „Међувршје“]] на Морави, затим подземна [[Хидроелектрана Рас|ХЕ „Рас“]] на [[Рашка|Рашкој]], те [[Хидроелектрана Газиводе|ХЕ „Газиводе“]] на [[Ибар|Ибру]]. На [[Дунав]]у су [[Хидроелектрана Ђердап|ХЕ „Ђердап I“]] и [[Хидроелектрана Ђердап|ХЕ Ђердап II]]. Слив Бели ДримБелог Дрима одликује се са неколико централа: у близини [[Пећ]]и су [[Хидроелектрана Радовац|ХЕ „Радовац“]] и [[Хидроелектрана Брод|ХЕ „Брод“]], у долини [[Дечанска Бистрица|Дечанске Бистрице]] је [[Хидроелектрана Кожњар|ХЕ „Кожњар“]], на самом Дриму је [[Хидроелектрана Жур|ХЕ „Жур“]], на [[Призренска Бистрица|Призренској Бистрици]] [[Хидроелектрана Призренка|ХЕ „Призренка“]] и коначно на [[Бродска река|Бродској реци]] је [[Хидроелектрана Диканце|ХЕ „Диканце“]]. Треба помнеути и [[Хидроелектрана Соколовица|ХЕ „Соколицу“]] на [[Тимок]]у, затим [[Хидроелектрана Завој|ХЕ „Завој“]] на [[Височица|Височици]] и на реци [[Врла|Врли]] [[Хидроелектрана Врла I|ХЕ„ Врла I“]], [[Хидроелектрана Врла II|„II“]],
== Термоенергетика ==
На бази развоја угљарске и нафте привреде отпочела је и изградња термоелектрана у [[Србија|Србији]]. Прва термоцентрала на овим просторима почела је са радом [[1893.]] године на [[Дорћол]]у у [[Београд]]у, захваљујући професору физике [[Ђорђе Станојевић|Ђорђу Станојевићу]]<ref name=autogenerated1>[http://www.elektroenergetika.info/istorijat2.htm Историјат електрана Србије]</ref>. Шести октобар, дан пуштања у рад, обележава се као дан [[Електропривреда Србије|Електропривреде Србије]]. Након тога [[1932.]] отворена је још једна ТЕ у Београду, а [[1948]]. и [[Термоелектрана Мали Костолац]] код [[Костолац|Костолца]]<ref name=autogenerated1 />.
Данас у Србији постоје следеће електране: у басену [[Колубара|Колубаре]] — [[Термоелектрана Никола Тесла|Никола Тесла А и Б и Колубара]], затим [[Термоелектрана Костолац А|Костолац А]] и [[Термоелектрана Костолац Б|Костолац Б]] у костолачком басену. На [[Велика Морава|Великој Морави]] код [[Свилајнац|Свилајнца]] је ТЕ Морава. У Косовском басену су ТЕ Косово, Те Обилић А и ТЕ Обилић Б и [[Термоелектрана Трепча|ТЕ Трепча]], док у Метохијском постоје ТЕ [[Ђаковица]] и ТЕ [[Ораховац]]. У [[Војводина|Војводини]] ТЕ постоје у [[Зрењанин]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]]. Најјача ТЕ у Србији је „Никола Тесла А“ са укупном снагом од 1.650 MW<ref>[http://www.tent.rs/ ТЕ Никола Тесла]</ref>.
== Лежишта нафте и гаса ==
[[Нафта]] и [[природни гас]] отпочела су за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], а од [[1949.]] године је интензивирана оснивањем [[НИС|Нафтагаса]]. На основу истраживања закључено је да на терироји Србије постоје лежишта са укупно 400 милиона тона резерви нафте. Највећа лежишта „црног злата“ лоцирана су у [[Банат]]у: [[Мокрин]], [[Кикинда]], [[Елемир]], [[Бока (Сечањ)|Бока]], [[Јаношик]], [[Јерменовци]], [[Локве]]. У [[Бачка|Бачкој]] то су [[Келебија]], [[Велебит]] и [[Палић]]. Лежишта земног гаса су: Мокрин, Кикинда, Елемир, [[Торда]], [[Међа]], [[Бегејци]], [[Пландиште]], [[Велика Греда]], [[Тилва]] (Банат) и [[Србобран]] (Бачка).
Потенцијална налазишта нафте и гаса утврђена су у Западном Поморављу између [[Чачак|Чачка]] и [[Краљево|Краљева]], затим у [[Косовска котлина|Косовксој котлини]] и на истоку око [[Тимок]]а (Влашко-понтијски басен) у Гетској депресији.
== Лежишта угља ==
[[Угаљ]] се према проценту [[угљеник]]а може поделити на: [[антрацит]] (више од 90%), камени (75-90%), мрки (60-75%), [[лигнит]] (50-60%) и [[тресет]] (мање од 50%). У Србији има укупно око 18.100 милиона тона угља, од чега чак 17.300 милиона тона отпада на лигнит. Експлоатација угља на нашим просторима отпочела је у [[XII век]]у, а развила се највише у XVIII и [[XIX век]]у. Први рудник у Србији отворен је [[1804.]] године у [[Врдник]]у на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]].
Камени угаљ заступљен је у источној Србији — [[Мироч (планина)|Мироч]], [[Добра]], [[Ртањ]], [[Влашко Поље]], [[Вршка Чука]], [[Добра Срећа]], [[Стара планина]], [[Подвис]], [[Тресибаба]], као и у долини [[Ибар|Ибра]] — [[Ушће]], [[Тадење]], [[Јарандо]], [[Баљевац]]. Лежишта мрког угља су најбројнија у источном и југоисточном делу земље: [[Ракова Бара]], [[Ресавица]], [[Крепољин]], [[Сење]], затим [[Ћићевац]], [[Боговина]] и [[Јелашница (Нишка Бања)|Јелашница]]. Мрко-лигнит заступљен је долини [[Млава|Млаве]] ([[Пољана]], [[Петровац на Млави|Петровац]]), затим [[Деспотовац]], [[Сокобања]], [[Топлица]] и у Западном Поморављу ([[Ужице]], [[Косјерић]], [[Чачак]]). Најбројнија и најбогатија су налазишта лигнита: Колубарски басен ([[Велики Црљени]], [[Вреоци]], [[Јунковац]], [[Тамнава]]), затим Костолачки ([[Ћирковац]], [[Дрмно]], [[Кленовик]]) и Тимочки ([[Аврамица]], [[Лубница]]). Највеће лежиште лигнита је на [[Косово|Косову]] и на [[Метохија|Метохији]] са по 500 и 1700 км².
== Лежишта уљаних шкриљаца ==
Уљани шкриљци су седиментна стена чијом се прерадом добија синтетичка нафта. У Србији се утврђена веома богата лежишта овог енергента која су процењена на две милијарде тона (прерадом би се добило око 210 милиона тона нафте). Уљани шкриљци се јављају у неколико зона — долина Тимока, [[Понишавље]], Западно и Јужно [[Поморавље]], затим [[Подунавље]], [[Подриње]] и Колубара и [[Шумадија]]. Најбогатије и најперспективније лежиште је код [[Алексинац|Алексинца]]. Прва истраживања су обављена на овом локалитету крајем [[XIX век]]а.
== Нуклеарна енергија ==
Чланом 267 [[Кривични закон Републике Србије|кривичног закона Републике Србије]] забрањена је свака изградња нуклеарних постројења<ref>[http://www.pks.rs/Portals/0/privredaSrbije/informatika/zakoni/pdf/krivicnizakonik.pdf Кривични законик, члан 267, страна 94]</ref>, а Република Србија је шеста земља у свету која је уклонила високообогаћени [[уранијум]] са своје територије.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=25&nav_category=15&nav_id=552403 Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum,
== Савез енергетичара ==
У Србији, још од 1919. године постоји [[Савез енергетичара]], са седиштем у Београду. Циљ савеза је стварања повољне атмосфере у енергетском сектору. Својим члановима пружа широку палету помоћи у радним и информативним областима, организујући: семинаре, саветовања, учешће на изложбама, специјализованим манифестацијама на којима се представљају могућности, стање и развојних потребе енергетске привреде Србије, као и домаћих и страних фирми из овог сектора. Савез је оснивач и
== Види још ==
* [[Економија Србије]]
* [[Рударство у Србији]]
* [[Индустрија]]
== Референце ==
{{извори}}
== Литература ==
* Павловић, М. (1998): ''Географија Југославије 2'', Савремена администрација, Београд
* Група аутора (2007): ''Атлас Србије'', Монде Неуф, Београд
* Павловић, М. (1998): ''Географске регије Југославије'', Географски факултет, Београд
== Спољашње везе ==
* [http://www.mem.gov.rs/ Министарство рударства и енергетике Републике Србије]
* [http://www.merr.gov.rs/ Министарство економије и регионалног развоја Републике Србије]
| |||