Камчатка — разлика између измена

{{Друго значење 2}}

{{Координате|57_N_160_E_type:isle_region:RU_scale:8000000|57° СГ Ш, 160° ИГД}}

'''Полуострво Камчатка''' ({{јез-рус|полуо́стров Камча́тка}}) се налази на далеком истоку [[Русија|Русије]]. Ово огромно [[полуострво]] је дуго 1.250 километара и има површину од 472.300 квадратних километара. Лежи између [[тихи океан|Тихог океана]] на истоку, Охотског мора на западу. У близини њене тихоокеанске обале лежи џиновски морски ров Курил-Камчатка, дубок 10.500 метара. На Камчатки се налазе и Вулкани Камчатке, које је [[Унеско|Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу]] прогласила [[светска баштина|светском баштином]].

 

 

Камчатка је обилата рекама и језерима, али и бројним вулканима и гејзирима. [[Река Камчатка]] и њена долина су оивичене величанственим појасом од око 160 вулкана, од којих је 29 још увек активно. Деветнаест њих је уврштено у [[Унеско]]ву светску баштину као „један од најистакнутијих примера вулканских региона у свету“.<ref>[http://whc.unesco.org/en/list/765 УНЕСКО: Вулкани Камчатке] {{en}}</ref>.

 

Највиши вулкан је [[Кључевски]] вулкан (висок око 4.750 метара), а вероватно најлепши је [[Кронотски]], због чијег савршеног [[купа]]стог облика су га Роберт и Барбара Декер, познати вулканолози, окарактерисали као првог кандидата за светски најлепши вулкан. Из [[Петропавловск Камчатски|Петропавловска Камчатског]] се могу голим оком видети вулкани [[Корјакски]], [[Авачински]] и [[Козелски]].

 

 

Већина река Камчатке извире у подножју планина и ледника, чиме се објашњава квалитет и чистоћа воде у њима. У периоду мрешћења рибе на Камчатку се сјати мноштво туриста и љубитеља риболова, али и природних риболоваца попут мрких медведа.

 

* Бјелогаловаја

 

* Штубеља

* Голигинско

* Сокочинско

 

 

Количина падавина које падну на Камчатку је око 2.700 милиметара годишње. Лета су умерено хладна, а зиме обилују [[олуја]]ма са ретком [[муња]]вином.

Најјужнија тачка Камчатке је [[рт]] [[Лопатка]].

 

Камчатка обилује врло разноврсним животињским светом. За ово се може захвалити великом броју дивљих [[река]], близини вода северозападних делова [[Тихи океан|Тихог океана]], [[Берингово море|Беринговог мора]] и [[Охотско море|Охотског мора]], малом броју људи и ниском нивоу [[индустријализација|индустријализације]], свежој клими која се креће од умерене до [[субарктичка клима|субарктичке]], као и разноликом [[рељеф]]у.

 

Поред осталих копнених [[сисари|сисара]], Камчатка је најпознатија по стаништима [[мрки медвед|мрких медведа]]. У заштићеном природном крају Кронотски се процењује да их има три до четири јединке на сваких 100 квадратних километара<ref name="tvk">[http://www.kamchatkatravel.net/rus/kronock.shtml Туристички водич кроз Камчатку]</ref>. Поред мрких медведа, ту су [[вук]]ови, [[арктичка лисица|арктичке]] и друге [[лисица|лисице]], затим [[собољ]], [[рис]] и [[ждеравац]], неколико врста [[ласица]], [[хермелин]]а и речних [[видра|видри]]. На Камчатки живе и [[глодари]] попут [[зец|зечева]], [[мрмот]]а, [[леминг]]а и неколико врста [[веверица]]. Неколико великих копитара попут муфлона, ирваса и лосева, такође живе на овим подручјима.

 

 

Што се тиче морског животињског света, Камчатка садржи вероватно највећи број врста [[лосос]]а, укључујући свих шест пацифичких лососа ([[чавича|чавичу]], [[кета|кету]], [[чижуч]]а, [[сима (риба)|симу]], [[горбушу]] и [[њерка|њерку]]). Биолози процјењују да од једне шестине до једне четвртине лососа Тихог океана изроди управо Камчатка<ref name="tvk" />. Курилско језеро је највеће мрестилиште њерке евроазијских простора. Као одговор на огромну потражњу лососа у свету, око 24.000 квадратних километара дуж лососом најбогатијих камчатских река је у процесу проглашавања заштићеном природном средином.

На Камчатки, у већем делу острва, могу се наћи [[северна крзната фока|северне крзнате фоке]], [[морски лав]]ови, [[пегава фока|пегаве]] и [[обична фока|обичне фоке]]. [[брадата фока|брадате фоке]] и [[морж]]еви се могу наћи на пацифичкој обали, а фоке из врсте -{[[Histriophoca fasciata]]}- се размножавају у [[Карагински залив|Карагинском заливу]]. [[Морска видра|Морске видре]] се већим делом налазе на јужном крају Камчатке.

 

 

Од морских птица, овде можемо наћи северног галеба, морског галеба, морског папагаја, [[црвеноглави корморан|црвеноглавог корморана]] и друге.

{{-}}

 

[[Московска Русија]] је заузела и прогласила Камчатку својом територијом у 17. веку. [[Иван Камчатиј]], [[Симон Дежњев]], [[Козаци|Козак]] [[Иван Рубец]] и други руски истраживачи су истраживали ове области током владавине цара [[Алексеј Михајлович Романов|Алексеја Михајловича Романова]]. Након обиласка ових области, вратили су се са причама о „земљи ватре“, богатој рибом и крзненим животињама.

 

Од 1704. до 1706. године, настале су козачке колоније Горњи и Доњи Камчатски. Далеко од очију цара, [[Козаци]] су овде били неприкосновени владари области. Иступи против цара су у једном тренутку порасли до тог ступња да је северозападна администрација у [[Јакутск]]у послала Атласова са овлашћењем да поврати ред у тој области, али је тада било касно. Локалне козачке вође су имале велику моћ у својим рукама да су успеле да убију Атласова 1711. године, иако је у свом походу добио на располагање војску и тешко наоружање. Од тог тренутка, Камчатка је постала самоуправна област, са јако мало миешања јакутских власти.

 

До 1713. године, у тој области је живело око пет стотина Козака. Устанци су били чести, а највећи устанак је био 1731. године, када су становници Доњег Камчатског подигли буну, након чега је услиједио масакр над њима. Остали Козаци су се прегруписали и, имајући на располагању топове и ватрено оружје, крваво смирили буну.

 

Други поход на Камчатку, под вођством руског истраживача Витуса Беринга, је отпочео фазу већег отварања Камчатке ка унутрашњости Русије. То је било потпомогнуто и чињеницом да је руска власт искористила ту област за прогон својих осуђеника. 1755. године, Стјепан Крашењиников је објавио први детаљни опис полуострва под називом „Опис земље Камчатке“. Руска влада је подстицала комерцијалне активности [[Руско-америчка компанија|Руско-америчке компаније]] поклањајући новопридошлицама посједе на полуострву. До 1812. године, домородачка популација се смањила на око 3.200 људи, а руска попела на око 2.500.

 

Године 1854. [[Французи]] и [[Енглези|Британци]], који су се борили против руских снага на полуострву [[Крим]], напали су Петропавловск Камчатски. Током [[Опсада Петропавловска|опсаде Петропавловска]], 988 људи са свега 68 пушака су успели да одбране одступницу против 6 бродова са 206 пушака и 2.540 француских и британских војника. Упркос херојској одбрани, Петропавловск Камчатски је у име тактике после повлачења француске и британске војске напуштен. Наредне године, када је нови талас непријатељских снага напао град, град је затечен напуштен и опустошен. Фрустрирани, бродови су бомбардовали град и повукли се.

 

[[Други свјетски рат]] није имао претераног утицаја на Камчатку, осим што је послужила као лансирна локација за инвазију на Курилска острва пред крај 1945. године. Након рата, Камчатка је проглашена војном зоном. Због тога, Руси нису имали приступ Камчатки до 1989. године, а странци до 1990.

 

{{Commonscat|Kamchatka}}

* [http://maps.google.com/maps?ll=59.489726,164.443359&spn=22.797522,61.703613&t=k&hl=en Камчатка на Гугловим мапама]

== Извори ==

{{reflist}}

 

[[Категорија:Руска полуострва]]