Прича о кукољу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 13 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1261345
м formatiranje
Ред 54:
[[Роџер Вилијамс]] (око 1603–1683), баптистички теолог и оснивач [[Роуд Ајланд]]а, је користио ову параболу као подршку владином толерисању свих „корова“ у свету, зато што прогони често нанесу штети и „пшеници“. Вилијамс је веровао да је Божја дужност да суди на крају, а не човечја.<ref>[http://books.google.com/books?id=M4FK-j35yFYC&source=gbs_navlinks_s James P. Byrd, The challenges of Roger Williams: religious liberty, violent persecution, and the Bible] (Mercer University Press, 2002) (accessed on Google Book on July 20, 2009)</ref> [[Џон Милтон]] се у Ареопагитици ([[1644]]), такође позива на параболу бранећи слободу говора и осуђујући покушај Парламента да цензурише штампу:
 
{{цитат2|Није могуће да човек одвоји жито од кукоља, то мора бити задужење анђела на крају смртних ствари.<ref>[http://www.gutenberg.org/dirs/6/0/608/608.txt The Areopagitica], Retrieved JanuaryПриступљено 12,. 1. 2011..</ref>}}
 
== Извори ==