Ресавска школа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м linkovanje |
м formatiranje |
||
Ред 8:
| align="left" colspan="2" style="background:Lavender;border-color:Thistle;border-style:solid;border-width:2px" |
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"
| [[Датотека:35Monastery_Manasia_in_Serbia.JPG|мини|250п|лево|<center>Трпезарија Манасије у обнови<ref>[http://www.vaseljenska.com/drustvo/manasiju-zidali-12-a-obnavljamo-je-22-godine/ Васељенска: Манасију зидали 12, а обнављамо је 22 године, Мондо, 7.
Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 31,60 m x 16,88 m.<ref name="сава" /> Њена специфичност се састоји у томе што је изграђена као слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид.<ref name="политика">[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Misterija-trpezarije-u-Manasiji.sr.html Политика: Мистерија трпезарије у Манасији, Милица Димитријевић, 14.
|}
|}
У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Цариград]]у. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић,
Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу - центар за превођење и преписивање књига.<ref name="ресавац" /> У њему је окупио велики број вредних [[калуђер]]а, који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са [[Света Гора|Свете Горе]] да преводе дела са [[грчки језик|грчког језика]].<ref name="григорије" /> Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.<ref name="радомир" /> Када је пала бугарска царевина (1393-6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију, а са њима и идеје [[Трновска школа|Трновске школе]] о реформицији правописа. <ref name="григорије" /> Један од главних руководилаца Ресавске школе био је [[Константин Философ]], бугарски емигрант [[Јевтимијева школа|Јевтимијеве школе]] у [[Трново|Трнову]],<ref name="лексикон">Историјски лексикон, [[Владимир Ћоровић]], Београд (2006), стр.149, ISBN 978-86-379-0984-2</ref> а касније и [[Григорије Цамблак]]<ref name="дамњан" />.
Ред 30:
== Библиотека ==
Деспот Стефан је у манстиру имао велику [[библиотека|библиотеку]],<ref name="дамњан" /> са преко 20.000 [[Рукописна књига|књига у рукопису]]. На његов захтев у [[Љубостињска пустиња|Љубостињској пустињи]], мушка монашка насеобина, око [[Љубостиња|манастира Љубостиње]] је преведен [[Стари завет]] и Зонара.<ref>[http://zlatousti.org/clanakview/index?id=76&strana=3 Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981,
== Пропаст Ресаве ==
Ред 42:
== Утицаји, значај и ширење ==
Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до [[18. век]]а мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се у [[Љубостиња|Љубостињи]], [[Хиландар|Хиландару]]. Утицај Ресавске школе ишао је дубоко у [[Македонија|Македонију]], [[Бугарска|Бугарску]]<ref name="григорије">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaSPC/Istorija30.htm Светосавље: Преглед историје хришћанске цркве, Српска црква, Григорије Микић,
Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније [[Кијев|кијевски]] [[митрополит]]. Познат је тада био и српски монах [[Пахомије Логофет]], који се у Русији прославио као [[Хагиографија|писац житија]].<ref name="радомир" />
Ред 50:
== Ресавски фонт ==
На основу рукописа чувене Ресавске преписивачке школе, који се данас налазе у различитим збиркама широм света, у оквиру радионице Ресавске типографске школе, на челу са Оливером Стојадиновић направљено је неколико дигиталних [[Писмо#Типографско писмо|типографских писама]] - фонтова. У раду радионице учествовали су студенти [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду]], као и гости са [[Академија за ликовну уметност и обликовање Универзитета у Љубљани|Академије за ликовну уметност и обликовање у Љубљани]]. Ови фонтови намењени су свим корисницима [[ћирилица|ћирилице]] на [[рачунар]]има и могу бесплатно да се преузму.<ref>[http://mikser.rs/archive/2011/mikser-festival/exhibits.php?id=529 Миксер: Оливера Стојадиновић,
== Сленг супротно од историје ==
'''Ресавска школа''' у [[сленг]]у симболично се користи за радње као што су преписивање, копирање, понављање, варање или фалсификовање туђег рада или идеје, у целости или деловима, без улагања посебног труда или разумевања, пре чему се указује на неоригиналност, безвредност, па чак и штетност тако добијених резултата, пошто се подразумева да је копија лошија од оригинала. Његова употреба среће се у многим областима живота и рада: у просвети, при преписивању задатака, на испитима<ref>[http://www.vranjske.co.rs/2012-04-26/ресавска-школа.html Врањске новине бр. 792: Ресавска школа, Никола Лазић, 26. апрли 2012,
== Извори ==
|