Ресавска школа — разлика између измена

| [[Датотека:35Monastery_Manasia_in_Serbia.JPG|мини|250п|лево|<center>Трпезарија Манасије у обнови<ref>[http://www.vaseljenska.com/drustvo/manasiju-zidali-12-a-obnavljamo-je-22-godine/ Васељенска: Манасију зидали 12, а обнављамо је 22 године, Мондо, 7. септембар9. 2011., приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref>]]

Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 31,60 m x 16,88 m.<ref name="сава" /> Њена специфичност се састоји у томе што је изграђена као слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид.<ref name="политика">[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Misterija-trpezarije-u-Manasiji.sr.html Политика: Мистерија трпезарије у Манасији, Милица Димитријевић, 14. април4. 2012., приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref> Имала је приземље, спрат, дрвене тремове са оба подужна зида и кров на две воде. У приземљу, укопаном 1 м у земљу, на источној страни изведена је полукружна апсида, а једна нешто плића апсида видљива је и на спрату али на јужној страни. Укупна корисна површина објекта била је око 1.000 м2, па се сматра да је грађевина имала функцију трпезарије само у приземљу, док су на спрату били скрипторијум и библиотека.<ref>[http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Manastiri/Manasija/Manasija.htm Православна Србија: Манасија, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref> Mогла је да прими чак неколико стотина људи.<ref name="политика" />

У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Цариград]]у. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић, приступПриступљено 14. децембар12. 2012.]</ref> Истовремено, долази до процвата [[култура|културе]] и [[уметност]]и.<ref name="ресавац">[http://www.resavac.se/stefan/r_skola.html Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа, приступПриступљено 14. децембар12. 2012.]</ref> Стефан је узео Београд за престоницу Србије.<ref name="радомир" /> После обнове [[Београд]]а, Сефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418)<ref name="сава" />. Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.<ref name="дамњан" />

Деспот Стефан је у манстиру имао велику [[библиотека|библиотеку]],<ref name="дамњан" /> са преко 20.000 [[Рукописна књига|књига у рукопису]]. На његов захтев у [[Љубостињска пустиња|Љубостињској пустињи]], мушка монашка насеобина, око [[Љубостиња|манастира Љубостиње]] је преведен [[Стари завет]] и Зонара.<ref>[http://zlatousti.org/clanakview/index?id=76&strana=3 Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref> Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у [[Света гора|Свету гору]] да му преведе „Шестоднев [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]]“. Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој Гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у Русију, где се и сада чува. У [[Одеса|Одеси]] се налази један рукопис из 1420.год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду, а верује се и у још неким манастирима.<ref name="деспотовац">[http://www.despotovac.com/home/znamenitosti/resavska-skola.html Деспотовац званична презентација: Ресавска школа, Дамњан Поповић, наставник, приступПриступљено 16. децембар12. 2012.]</ref> Од књига његове библиотеке и данас се чува у Светој гори у манастиру Кастомониту ''[[Теофилакт Охридски|Теофилактово]] тумачење јеванђела''. У библиотеци Пећке патријаршије и данас се налази један број књига из Ресавске школе, које датирају из 15. века.<ref name="дамњан" />

Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до [[18. век]]а мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се у [[Љубостиња|Љубостињи]], [[Хиландар|Хиландару]]. Утицај Ресавске школе ишао је дубоко у [[Македонија|Македонију]], [[Бугарска|Бугарску]]<ref name="григорије">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaSPC/Istorija30.htm Светосавље: Преглед историје хришћанске цркве, Српска црква, Григорије Микић, приступПриступљено 14. децембар12. 2012.]</ref>, [[Румунија|Румунију]] и [[Русија|Русију]]<ref name="радомир" /><ref name="григорије" />.

На основу рукописа чувене Ресавске преписивачке школе, који се данас налазе у различитим збиркама широм света, у оквиру радионице Ресавске типографске школе, на челу са Оливером Стојадиновић направљено је неколико дигиталних [[Писмо#Типографско писмо|типографских писама]] - фонтова. У раду радионице учествовали су студенти [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду]], као и гости са [[Академија за ликовну уметност и обликовање Универзитета у Љубљани|Академије за ликовну уметност и обликовање у Љубљани]]. Ови фонтови намењени су свим корисницима [[ћирилица|ћирилице]] на [[рачунар]]има и могу бесплатно да се преузму.<ref>[http://mikser.rs/archive/2011/mikser-festival/exhibits.php?id=529 Миксер: Оливера Стојадиновић, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref><ref>[http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/aktiv/?id=lus_resavska Универзизет уметности у Београду: Ресавска типографска школа, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref><ref>[http://www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/ResavskaBGSans/iFramesLat/Text.html Типометар: Ћирилице на поклон, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref>

'''Ресавска школа''' у [[сленг]]у симболично се користи за радње као што су преписивање, копирање, понављање, варање или фалсификовање туђег рада или идеје, у целости или деловима, без улагања посебног труда или разумевања, пре чему се указује на неоригиналност, безвредност, па чак и штетност тако добијених резултата, пошто се подразумева да је копија лошија од оригинала. Његова употреба среће се у многим областима живота и рада: у просвети, при преписивању задатака, на испитима<ref>[http://www.vranjske.co.rs/2012-04-26/ресавска-школа.html Врањске новине бр. 792: Ресавска школа, Никола Лазић, 26. апрли 2012, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref>, у изради научних и других стручних радова<ref>[http://blog.blic.rs/145/Da-li-je-resavska-skola-prepisivanja-srpska-sudbina Блиц: Да ли је ресавска школа преписивања српски судбина?, Слободан Владушић, 6. фебруар2. 2008., приступПриступљено 14. децембар12. 2012.]</ref>, у судству приликом преписивања пресуда у поновљеним поступцијма<ref>[http://www.vestinet.rs/info/resavska-prepisivacka-skola-apelacioni-sud-trecina-gradana-je-u-pravu Вести.нет: Ресавска преписивачка школа - Апелациони суд: Трећина грађана је у праву, 6. август8. 2012., приступПриступљено 16. децембар12. 2012.]</ref>, у законодавству због доношења нових [[Закон (право)|закона]], буквалиним превођењем закона [[Европска унија|Европске уније]], при чему се не размишља о начину њиховог практичног спровођења<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Resavska-skola-Bilbija.sr.html Политика: Ресавска школа, Бојан Билбија, 24. новембар11. 2011., приступПриступљено 14. децембар12. 2012.]</ref>, у политици, при понављању предизборних<ref>[http://www.mondo.rs/s100916/Info/ex-YU/Jansina_resavska_skola.html Мондо: Јаншина ресавска школа, (Танјуг) 21. јун6. 2008., приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref> и других тешко испуњивих обећања<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/resavska_skola.46.html?news_id=206361 Данас: Ресавска школа, 22. децембар12. 2010., приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref>, у било којој другој професији, чак и приликом полагања стручних испита<ref>[http://www.mondo.rs/s184097/Svet/Resavska_skola_u_FBI.html Мондо, „Ресавска школа“ у ФБИ, Срна, 27. септембар9. 2010., приступПриступљено 14. децембар12. 2012.]</ref>, при чему се на недозвољен начин присвојен резултат туђег рада, сасвим незаслужно награђује. Због лакоће копирања различитих садржаја у целини или деловима, са једног на друго место, без икакве додатне обраде и ненаовођења оригиналног извора, присуство „Ресавске школе“ је веома уочљиво на многим [[интернет страница]]ма<ref>[http://vukajlija.com/resavska-skola/35985 Вукајлија: Ресавска школа, приступПриступљено 15. децембар12. 2012.]</ref>, нарочито оним са великим бројем корисника и/или посетилаца.