Услуга друштвеног умрежавања — разлика између измена

Први облици сервиса за друштвену мрежу се јављају [[1990e|90-их]] година [[20.]] [[век|века]].<ref>[http://www.webmasterview.com/2011/08/social-networking-history/The History of Social Networking], Приступљено 29. 05. 2012</ref> Прве мреже које се јављају на [[WWW|WWW-у]] су биле попут соба за ћаскање, где је више корисника могло ћаскати међусобно. На некима је био дозвољен приступ само преко регистрације, док код других, потребно је само имати надимак ({{јез-енг|Nickname}}). У таквим собама, обично постоји листа са стране, где један корисник може видети све друге активне у том тренутку. На доњем делу [[екран|екрана]], се налази место на ком корисник куца оно што жели да каже. Обично се поред налази листа са смајловима, које корисник такође уноси преко простора за куцање. Један од примерака за овакву врсту друштвеног сервиса је [[mIRC]], који је стекао велику популарност, управо због своје једноставности, тј. лаком приступу свих података. Ипак, највећи значај је стекао [[E-mail]], који је и дан данас један од најупотребљивијих сервиса за друштвену мрежу.

Ушавши у [[21.]] век, сервиси за друштвену мрежу се усложавају, давајући већи приступ подацима кориснику. Стварају се сајтови, који ће полако заменити старе видове комуникације, преко соба за ћаскање, а после чак и и имејлове. Овакве мреже, поред првобитне улоге у комуникацији, имају најпре и улогу маркетинга, промовишући друге веб-сајтове и низ различитих услуга. Сами системи за комуникацију се доста мењају. Наиме, корисници не могу комуницицирати са свим члановима који се налазе на мрежи, већ могу искључиво са контактима ({{јез-енг|Contacts}}). Осим стандарног начина четовања, корисници могу комуницирати преко видеа, што увелико олакшава комуникацију. Такав тип комуникације се може вршити између два или више корисника. Ипак, за овакав вид комуникације је потребно обезбедити неке компоненте или уређаје, као што је у овом случају [[Веб камера]]. Једни од најпопуларнијих модерних система за комуникацију данас су [[Фејсбук]], [[Твитер]], [[Јутуб]], [[Мајспејс]], [[Скајп]]...<ref>[http://omnetwork.net/tag/drustvene-mreze/ Rezultati ankete (2010, Goran Grubić) Odnos korisnika interneta u Srbiji prema: Društvenim mrežama, on-line oglašavanju i kupovini..], Приступљено 07. 09. 2011.</ref>

Због великог приступа личним подацима корисника, често долази до велике злоупотребе над њима. Нису ретки случајеви, да разни [[програмер|програмери]] или [[хакер|хакери]], упадају у системе мрежа, где чине знатне штете, како и корисницима, тако и [[Администратор система|администраторима]]. Најчешће су жртве [[Малолетник|малолетници]], који су лака мета ових врста злоупотребе.<ref>[http://www.vijesti.me/vijesti/u-bijelom-polju-silovana-djevojcica-napasnik-je-namamio-preko-fejsbuka-clanak-34026/ U Bijelom Polju silovana djevojčica, napasnik je namamio preko Fejsbuka], Приступљено 07. 09. 2011.</ref> Управо због сличних разлога, многи од сервиса имају заштиту за малолетнике, која им донекле пружа сигурније коришћење сервиса. Постоји и низ малициозних ставки, тј. [[Рачунарски вирус|вируса]], који, скривајући се у облику маркетинга, или различитих додатака, могу упасти у [[Рачунар|рачунарски систем]] и извршити велике штете. Због тога, корисник увек треба да буде опрезан са овим ставкама.<ref>[http://www.mondo.rs/s161186/Ludi_svet/Posetite_wwwmolimteopljackajmecom.html/ Злоупотреба друштвених мрежа], Приступљено 08. 09. 2011.</ref> <ref>[http://www.fastcompany.com/articles/2008/10/social-networking-security.html/ Privacy and Security Issues in Social Networking], Приступљено 08. 09. 2011.</ref>