Википедија

Споразуми о сарадњи четника са НДХ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q8619011
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{без извора}}
[[Датотека:197833 90909469 Doboj 5.jpg|мини|250п|Четничке снаге се транспортују камионима НДХ]]
Све до фебруара 1942. године сви четнички устаници и припадници [[НОПнародноослободилачки покрет Југославије|партизанског покрета]] били су заједно, иако је било међусобног ривалитета.
 
Процес сарадње снага [[Југословенска војска у отаџбини|ЈвУО]] на тлу [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] током [[Други светски рат|Другог свестког рата]] обухвата усмене и писмене договоре и уговоре о лојалности четничких формација потписане са органима власти НДХ. Из тих уговора, насталих након разлаза [[НОВЈнародноослободилачка војска Југославије|партизана]] и четника на тлу НДХ, четнички одреди обавезују се на сарадњу са органима НДХ. Карактеристични су по томе што се практично врши легализација четничких одреда на тај начин што органи НДХ признају четницима право организовања у замену за потписивање лојалности и престанак сукоба четника са домобранима и усташама. Уговори су потписани са четничким вођама: [[Урош Дреновић|Урошем Дреновићем]] ([[Мркоњић Град]], 27. април 1942), [[Вукашин Марчетић|Вукашином Марчетићем]] ([[Бања Лука]], 15. мај 1942), [[Цвијетин Тодић|Цвијетином Тодићем]] ([[Липац]], 22. мај 1942.), [[Лазар Тешановић|Лазаром Тешановићем]] (Бања Лука, 23. мај 1942.), [[Радивоје Керовић|Радивојем Керовићем]] ([[Лопаре]], 30. мај 1942) и [[Раде Радић|Радетом Радићем]] (Бања Лука, 9. јун 1942).
 
Ти уговори стандарно обухватају следеће:
Ред 16:
У неким случајевима, НДХ је четницима гарантовала и плате и пензије, као и "бонусе" за убијене или заробљене припаднике НОВЈ. Практично, на тај начин четници су постали помоћне снаге НДХ у борби против партизана.
 
Током пролећа [[1942]]. главнина четничких одреда у делу [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] под немачком окупацијом склопила је споразуме о примирју, сарадњи и снабдевању са властима војним и цивилним [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Ови уговори склопљени су услед опасности коју су за обе стране представљали партизане, а у циљу ефикасније борбе против њих. Уговори су одобрени од стране немачких власти. С обзиром да су снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] биле под тактичком командом немачких надлежних штабова, овим споразумима четнички одреди интегрисали су се у немачки окупациони систем.
 
Овим одредима заштићено је становништво на територији лојалних одреда од усташких покоља. Међутим, политика сарадње омогућила је концентрацију снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и немачких снага на другим подручјима, па је током маја, јуна и јула дошло до масовних покоља и депортација српског становништва на [[Кордун]]у, [[Банија|Банији]] и [[Битка на Козари|на Козари]].
 
У спровођењу споразума долазило је до повремене затегнутости и до инцидената, али је расућа опасност од [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] условила да се без обзира на то уговори непрекидно обнављају. Након средине [[1943]]. наступила је ситуација присуства бројчано јаких немачких снага на територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. У тој ситуацији посредовање органа [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] изгубило је на значају, па је успостављена непосредња сарадња између четника и јединица [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].
 
== Услови и разлози склапања споразума ==
У новембру [[1941]], [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] и његови сарадници дошли су до закључка да треба заузети тактички пасиван став према осовинским снагама, с обзиром да није наступио прави тренутак за одлучну борбу. У том међувремену, као главни противник наметнули су се партизани, с обзиром на то да су заступали тактику безусловне борбе, те је постојала опасност да у одлучујућим тренуцима опстану као незаобилазан војни и политички фактор. С обзиром да су Немци задржали одбојан став према тактизирању, према њима је заузет став избегавања и неотварања ватре, чак и у ситуацији немачког напада. Италијанске снаге, будући изложене великом притиску партизана, врло радо су прихватиле сарадњу, делом и на сопствену иницијативу. Већ током септембра успостављена је веза са неким четничким лидерима у [[Далмација|Далмацији]], западној [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]], а током јануара и фебруара [[1942]]. склопљени су италијанско-четнички савези и у [[Црна Гора|Црној Гори]].
 
На територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] која је спадала у немачку окупациону зону, партизански одреди непрекидно су јачали. Усташки масакри покренули су српске сељаке на отпор. [[КомунистичкаСавез партијакомуниста Југославије|Комунистичка партија]] мобилисала је скојевске и партијске групе, које су се интегрисале са устаничким групама, дајући им организацију, обезбеђујући садејство и идеологију. Међутим, устанички слојеви били су склони пасивности, непокретности и ангажовању само у одбрану властитих села. Комунисти су заспупали војничко организовање и сталну офанзивност и ван матичних територија. Под утицајем ове унутрашње тензије, међуетничког неповерења, [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]]еве пропаганде, одјека партизанско-четничког сукоба у [[Србија|Србији]] и деловања [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]]евих емисара, дошло је до раслојавања унутар партизанских одреда. Од фебруара [[1942]]. у многим одредима изведени су пучеви, у којима би четнички завереници ликвидирали штаб одреда, комунисте и не-Србе, и прогласили одред четничким. [[20. фебруар]]а [[Четнички пуч у Мајевичком НОП одреду гебруара 1942.|препадом у Вукосавцима]] ликвидиран је штаб [[Мајевички НОПпартизански одред|Мајевичког НОП одреда]], и преузета власт над главнином одреда, а слично је поновљено током марта и априла [[1942]]. у [[Четврти крајишки партизански одред|Четвртом]], деловима [[Трећи крајишки партизански одред|Трећег]] и [[Шести крајишки одред|Шестом крајишком одреду]], као и у [[Романијски НОП одред|Романијском НОП одредом]]. У складу са [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]]евом тактиком обустављања отворене борбе и чекања правог тренутка, руководства ових одреда успоставила су контакте са властима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ради успостављања примирја.
 
Снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] биле су малобројне и већином слабе борбене вредности, а Немци нису располагали снагама којима би им помогли (током [[1941]]. у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] је била распоређена само [[718118. ловачка дивизија (Немачка)|718. посадна дивизија]]). Јачање устанка довело је власти [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] у врло тешку ситуацију, у којој нису имали ефективну контролу на већем делу своје територије. Из тог разлога власти [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] са задовољсвом су дочекале расцеп у устаничким снагама и прихватиле примирје са четничким одредима.
 
== Склапање уговора ==
Ред 36:
* Представници Мајевичког четничког одреда склопили су споразум са властима НДХ 30. маја 1942.<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_14_1_91.htm ЗАПИСНИК О ПРЕГОВОРИМА ПРЕДСТАВНИКА МАЈЕВИЧКЕ ЧЕТНИЧКЕ ГРУПЕ И КОМАНДАНТА 3. ДОМОБРАНСКЕ ДИВИЗИЈЕ ОД 30. МАЈА 1942. О ПРИЗНАВАЊУ НДХ И САРАДЊИ СА ВЛАСТИМА НДХ, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 91]</ref>
* Представници четничког одреда „Борја“ склопили су споразум са властима НДХ 9. јуна 1942.<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_14_1_103.htm ЗАПИСНИК О СПОРАЗУМУ ИЗМЕЂУ ПРЕДСТАВНИКА ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА »БОРЈЕ« И НДХ ОД 9. ЈУНА 1942. О ПРИЗНАВАЊУ СУВЕРЕНИТЕТА НДХ И О САРАДЊИ У БОРБИ ПРОТИВ НОП-а, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 103]</ref>
Уговори о примирју и сарадњи садржали су клаузуле о признавању суверенитета [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] од стране четника, о заједничкој борби против партизана, снабдевању војном опремом, плаћању официра и бораца, збрињавању рањеника и бризи за породице погинулих.
 
Будући да су немачке војне власти имале тактичку команду у овој области, ови преговори склопљени су са њиховим знањем и одобрењем. Према њиховом гледишту, легализовани четници су потписивањем уговора са властима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ступиле под њихову тактичку команду.
 
== Спровођење уговора у дело ==
Немачке снаге, снаге [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и легализовани четници, учествовале су у борбама против [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] под немачком тактичком командом [[Борбе за Јајце 1942.|у области Мркоњић Града августа, септембра и октобра 1942]], као и [[Борбе за Јајце 1942.|на Мањачи септембра 1942]]. На другим местима, као што је [[Мајевица]] и околина [[Зеница (град)|Зенице]], четници су за Немце вршили обезбеђење комуникација.
 
У италијанској окупационој зони, садејство италијанске војске, снага [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и четника обезбеђивано је посредством надређене италијанске тактичке команде (на пример, у [[Операција Алфа|операцијама Алфа]] и [[Операција Бета|Бета]]). Четничке групе у [[Лика|Лици]] у октобру [[1942]]. и у марту 1943. потписале су споразме са НДХ<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_14_2_76.htm Записник о споразуму Медачког четничког одреда и представника војних власти Независне Државе Хрватске склопљеном у [[Госпић]]у [[6. март]]а [[1943]], Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета Драже Михаиловића), књига 2, јануар - септембар 1943, документ 76]</ref>, и учествовале у заједничким борбама током операција Вајс I и Вајс II и током офанзиве НОВЈ у Лици пролећа 1943.
 
Мањи део четничких снага није потписао споразуме са [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], те су сматрани илегалним снагама. Ипак, с обзиром да нису стварали веће проблеме окупационим властима, као и због хроничне заузетости трупа у борбама против [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], већином нису узнемиравани.
 
[[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] је ове тактичке договоре сматрао корисним, али је био веома незадовољан формом писмених уговора, јер је то било политички и пропагандно веома незгодно.
 
Споразуми који су склопљени и успостављена сарадња између четника и [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] нису били резултат међусобне блискости, него тренутних тактичких потреба. Обе стране задржале су међусобну одбојност. При провођењу споразума долазило је до тешкоћа, одуговлаћчења, инцидената и ситнијих препада и чарки. Ипак, с обзиром на стално растућу опасност од [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] по обе стране, уговори су редовно обнављани.
 
Најтежи инцидент догодио се [[6. април]]а [[1943]], кад је једна група припадника Озренског четничког одреда на свом контролном пункту зауставила патролу из састава 369. легионарске дивизије, и убила 6 војника. Као меру одмаде, један пук 369. дивизије средином априла прокрстарио је Озреном. Том приликом дошло је до вишесатне борбе са Озренским одредом. Одред је избегао опкољавање и уништење, а почетком маја [[1943]], посредством адвоката Бранка Стакића и Ђокана Шарчевића су, „уз одређене услове, у Завидовићима, утаначили са Немцима примирје“
<ref>Миленко Максимовић: Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине, Добој, Новинско - издавачка кућа Штампа, 2002, страна 179</ref> и склопили нови споразум.
 
Почев од друге половине [[1943]], а нарочито [[1944]], област [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] била је поседнута веома јаким немачким снаама (снагама Друге оклопне армије). У тој фази Немци су се користили четничким јединицама директно, било за оперативне, било за обавештајне задатке, и посредовање органа и штабова [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] изгубило је на значају.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Споразуми_о_сарадњи_четника_са_НДХ”