Приповетка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
вратио
Ред 3:
 
== Настанци ==
Приповетке настајудатирају још из периода традицијeтрадиција усменог преношења које су произвеле важне приче као што су [[Хомер]]ова [[Илијада]] и [[Одисеја]]. Ове приче су преношене у ритмичном, поетском формату, са римама као олакшицом људима да запамте садржај приче. Ове приче су подељене на краће делове, како би приповедачу било олакшано пренети их у деловима.
 
[[Бајка|Бајке]], које су, у ствари, народне приче са експлицитном поуком, су по [[Херодот]]у изумљене од стране грчког роба имена [[Езоп]], у [[6. век п. н. е.|шестом веку]] пре нове ере. Многе од тих прича су сачуване и познате и данас, као Езопове басне.
 
Други давни облик кратке приче, [[анегдота|анегдоте]], биле су популарне у доба [[Римско царство|Римског царства]]. Анегдоте су функционисале као врста параболе, кратка реалистична прича која има поуку. Анегдоте сачуване из тог периода су касније сакупљене, у 13. или [[14. век]]у, у збирци „Геста Романум“. Сматра се да су се изворима из те [[књига|књиге]] касније користили [[Џефри Чосер|Чосер]], Говер, [[Ђовани Бокачи|Бокачо]], [[ВиљемВилијам Шекспир|Шекспир]].
 
У [[Европа|Европи]], традиција усмене предаје почиње да се претвара у писану форму у раном 14. веку, напознатији пример су Чосерове ''[[Кантерберијске приче]]'' и Бокачов ''[[Декамерон]]''. Обе књиге су компоноване од индивидуалних кратких прича које се дужином и садржајем разликују. У доба [[ренесанса|ренесансе]] термин [[новела]] се користио за кратку причу.