Голицање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 23 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q526046 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 15:
'''Голицање''' је надражај осетљивих [[нерв]]них завршетака испод површине [[кожа|коже]] који код већине [[људи]] изазива [[смех]] а код мањег броја непријатан осећај. <ref>[http://www.thefreedictionary.com/tickling Етимологија речи „голицање“]</ref> Феномен голицања међу првима је открио еволуциониста [[Чарлс Дарвин]], који је уочио да се жртва голицања помера како би уклонила рањиве делове тала од надражаја. Он је сматрао да је то [[еволуција|еволуцијски механизам]] који штити јединку од грабежљиваца <ref>Selden, Samuel T. (2004): Tickle. J Am Acad Dermatol Vol. 50, No. 1: pp. 93–97.</ref>
== Подела ==
У [[1897]], [[психолог|психолози]] [[Стенли Сал]] и [[Артур Ален]] описали су „голицање“ као два различита феномена, или два различита типа реаговања на надражај<ref> Hall, G. S., and A. Allin. (1897) ''The psychology of tickling, laughing and the comic.'' The American Journal of Psychology 9:1–42.</ref>.
* ''Први тип голицања'', који настаје услед веома лаганих кретања преко [[коже]]. Овај тип голицање, који се зове ''книсмезис'' ({{јез-енгл|Knismesis}}), генерално не производи смех и понекад је праћен осећајем [[Сврабеж (медицина)|сврабежом]]. Овај тип голицања захтева низак ниво стимулације на осетљиве делове тела, а може бити изазван [[светлост]]ним и [[Електрицитет|електричним]] надражајима [[струја|струје]]. Он такође може бити изазван пузањем [[Инсекти|инсеката]] или [[паразит]]а, што тера на гребање и самим тим уклањање штеточине.
* ''Други тип голицања'' који генерално изазива смех, је „тежи“ облик голицање, и производ је вишекратне примене интензивнијих притиска на „шкакљиве“ области, најчешће током игре. Познат је под називом
Хипергаргалестезија је стање екстремна осетљивости на голицање <ref>Corsini, Raymond J. (1999): ''The Dictionary of Psychology''. Psychology Press: p. 457. </ref>. Код особа које голицање доживљавају као задовољство оно изазива много израженији осећај што је особа старија животне доби. Колики ће бити интензитет голицања или колико ће голицање бити голицљиво, зависи од тога ко голица.
== Самоголицање ==
[[Истраживање|Истраживања]] су показала разлику у сликовним приказима мождане активности између голицања других и људи који су голицали сами себе. Код самоголицања највероватније мозак унапред зна шта ће се догодити и организму говори да тај надражај игнорише. Код људи који су сами себе голицали истраживања су показала да је [[мали мозак]] тај који учествује у планирању и слању хитних порука у друге делове [[мозак|мозга]] упозоравајући их да се спреме на надражај додиром и голицање. Тако долазимо до закључка да [[мозак|људски мозак]] разврстава разне надражаје на; важне и мање важне <ref>Пол Хајни, ''Могу ли краве силазити низ степенице?'' Издавач Логос арт, Београд 2007</ref>.
Да не постоји самоконтрола организма над осећајем голицања, живот човека би био јако отежан па и немогућ, ако би табани доживљавали осећај голицања сваки пут када би се спустили на земљу.
== Извори ==
{{
== Спољашње везе ==
{{портал|Медицина}}
| |||