Дизентерија — разлика између измена

 

== Историјат ==

 

Дизентерија је на нашем подручју одавно позната, штавише, добро је био познат и њен значај за борбену способност војске и исход битке у рату, о чему говори народна песма ''„[[Бој на Косову]]“''. Одавно је познат ендемско-епидемијски карактер дизентерије, па су забележене и [[Пандемија|пандемије]] које су валадале углавном у [[Европа|Европи]] од [[XVI vek|XVI]] до [[XIX век]]а.

Амебну дизентерију изазива протозоа -{''[[Entamoeba histolytica]]''}-, коју је [[1875]]. године изоловао -{Losch}- из столице једног болесника у [[Петровград (Русија)|Петрограду]], а [[Јапан]]ац Схига је први идентификовао једног од проузроковача бациларне дизентерије [[1896]]. године, а затим су откривени и остали захваљујући истраживањима Флекснера, Сонеа, Бојда и других. Од тада је омогућено разликовање бациларне од амебне дизентерије. У историји дизентерије важни су датуми проналаска [[Сулфонамид (медицина)|сулфонамида]] и [[антибиотици|антибиотика]] који су из темеља изменили ток и прогнозу ове болести.

 

 

Амебна дизентерија је субакутно или хронично обољење дебелог црева које изазива ''Entamoeba hystolitica''. Амебијаза је протозоално обољење везано за постојање патогене амебе - Ентамебе хистолитике у организму човека. Entamoeba hystolitica је протозоа из групе [Rhisopoda], које када се настане у цревном зиду ту трајно остају али се могу хемоатогеним путем пренети до удаљених органа и изазвати патолошке промене. Амебна дизентерија се често назива и цревна амебијаза иако ова два израза нису синоними.

Амебна дизентерију изазива протозоа ''Entamoeba hystolitica'' (хистолитичка амеба) коју је открио Losch 1875. године. Амеба (гр. Amoibos, променљив) је протозоа најједноставније грађе која се огледа у једној ћелији опасаној еластичном опном, биолошки је врло карактеристична јер има способност да испушта продужетке, лажне ножице (псеудоподе) који јој омогућавају кретање и помоћу којих се храни. Размножава се двојном деобом и то стварањем цистичне форме која се јавља као отпорна форма или као облик за расејавање. Има неколико врста амеба које паразитирају код човека од којих је само једна патогена – Entamoeba hystolitica, узрочник амебне дизентерије (срдобоље).

 

 

 

* ''Прелазни облик'' ''"минута"''. Може да настане из амебне цисте и из хистолитичког облика, због чега је и добио име прелазни. Мањи је од 15 микрона, живи у слузници дебелог црева, односно у његовом лумену. Сапрофит је и храни се бактеријама и другим микроорганизмима цревне флоре. Нема вакуола нити еритроцита у својој протоплазми, и не изазива цревне поремећаје. Али, под извесним околностима (акутни цревни поремецаји, промена цревне флоре) прелазни облик може да се преобрази у хистолитички и да затим пенетрира кроз мукозу и субмукозу дебелог црева изазивајући крваво слузаве столице. Исто тако прелазни облика амебе може да се обавије мембраном, образујући амебну цисту која це бити елиминисана путем столице. Прелазни облик се множи дводеобом и служи за одржавање врсте. Достиже 20-50 микрона, па је и највећи.

* Тешка неуровегетативна дистонија

 

 

Дијагноза се поставља на основу следећих елемената:

У литератури постоји велики број схема за лечење амебијазе од којих се може препоручити ''Mandell''-ова, јер су сви медикаменти у употреби и у нашој земљи.

 

 

Бациларна дизентерија или шигелоза је инфективна контагиозна болест изазвана развојем у човечијем цреву Шигела (''-{[[Shigella]]}-'') клица из породице ентеробактерија.

 

* Бактерије:

# Салмонелоза може да личи на дизентерију нарочито у мале деце. За дијагнозу су често одлучујуће спленомегалија и копрокултура.

# Колитиси изазвани условно патогеном цревном флором (коли, ентерокок, клебсијела, протеус) код којих углавном одлучује копрокултура.

 

* Паразитарна обољења

# Амебна дизентерија личи на лакшу бациларну дизентерију. Дијагноза се поставља на основу хроничног тока болести и налаза амеба у столици.

# Трихиуријаза у деце често изазива слузаве столице са продуженим током, те личи на тежу или хроничну дизентерију. ''Trichiuris trichiuriae'' у столици али не треба заборавити да се често среће дизентерија са трихиуријазом у истог детета.

 

* Вирусна обољења

# Сви цревни вируси често изазивају летње проливе у мале деце који личе на лакшу дизентерију.

# Инфективни хепаитис може да буде праћен проливима у преиктеричној фази болести или аниктеричном облику хепатитиса.

 

* Токсички колитис

# Тешки метали (арсен, олово, жива) могу да изазову углавном хронична тровања која су праћена са 3-5 кашастих столица дневно. То су најчешће професионална обољења што олакшава постављање дијагнозе.

# Уремија у терминалносм стадијуму болести често је праћена крваво слузавим столицама јер се уреа из крви излучује преко колона и оштећује његову слузницу. Дијагноза се поставља на основу знакова уремије, азотемије итд.

 

=== Локална обољења дебелог црева ===

* Инвагинација у деце до 2 године манифестује се крваво-слузавим проливима и на крају појавом чисте крви у столици. Дијагноза се поставља на основу палапације трбуха, ректалног прегледа, затим скопије трбуха и налаза нивоа који јасно указује на прекид пасаже у цревима. Инвагинација захтева хитан упут детета хирургу ради даљег праћења и евентуалне интервенције.

* Акутни апендицитис може да почне са проливима, нарочито у деце.

* Ванматерична трудноћа може са изазове „дизентериформни синдром“ због излива крви која се спушта у Дугласов шпаг. Самим тим овакав иритира и притиска предњи зид ректума, то изазива учестале дефекације и на крају и лажне позиве као код тешке дизентерије. Међутим, брзо се развија стање шока због губитка крви те лекар мора да помисли на ванматеричну трудноћу. То потврђује нагли пад броја еритроцита, затим гинеколошки преглед болеснице и пункција Дугласовог шпага при чему се добија свежа крв. Неопходни су рано постављање дијагнозе и брза хируршка интервенција.

* Акутни абдмен услед перфорације шупљих трбушних органа и крвављења може да изазове дизентерички синдром.

* Тромбоза мезентеријалних вена почиње нагло са дијареалним синдромом и тешким колапсним стањем. Постављање дијагнозе и прогноза су доста тешки и треба консултовати хирурга при помисли на могућност тромбозе.

* Туберкулоза колона даје клиничку слику дизентерије са продуженим током. Ретка је и дијагноза се углавном поставља на основу клинчке слике и иригографије.

После прележане болести остаје слаб и краткотрајан монотипски имунитет. Зато су могуће поновне инфекције истим и другим шигелама па и типовима. Због ових особина имунитета активна имунизација за сада нема значајну улогу у профилакси. Постоји и израђена жива лиофилизирана вакцина за пероралну употребу против одређеног типа шигеле од које се очекује солидна заштита.

 

 

Дизентерија се лечи као и друге дијареалне болести, а то значи: борба против дехидратације и кардиоваскуларног колапса, каузална терапија и хигијенско дијететски режим. Преписују се:

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==

{{Медицинско упозорење}}

 

[[fr:Dysenterie]]

[[he:דיזנטריה]]

[[lt:Dizenterija]]

[[nl:Dysenterie]]

[[no:Dysenteri]]

[[nn:Dysenteri]]