Диноша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 3 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q3028473 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 12:
|гдуж=19.336666
}}
'''Диноша''' је насеље у [[општина Подгорица|општини Подгорица]](градска општина Тузи) у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]] било је 520 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 785 становника).Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 км2.
 
== Историја ==
=== Стари вијек ===
Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).
 
=== Средњи вијек ===
У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
 
=== Османска власт ===
За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
 
Ред 141:
 
== Референце ==
{{извориreflist}}
 
== Литература ==
* Група аутора: [[Историјски лексикон Црне Горе]], књига 3, Daly Press-Вијести, 2006.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.fallingrain.com/world/MJ/00/Dinosa.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=42.417833,19.336666&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Диноша