Историја слободног зидарства — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 8 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q153704
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci; козметичке измене
Ред 2:
Историја слободног зидарства од почетка [[XVIII век]]а није спорна. Но, поједини слободни зидари (Најт и Ломас) су истраживали развој светске историје са масонског аспекта и дошли до невероватних закључака. Они су ритуале и легенде, који се практикују у масонерији, уочавали у развоју људског друштва.
 
== [[Стари Египат]] ==
{{Без извора}}
3200. п. н. е. - зна се да постоји тајна египатска церемонија постављања храма. Она осликава причу о [[Сет]]овом убиству [[Озирис]]а и томе како је [[Изида]] оживела Озирисово тело, а затим с њим добила сина [[Хорус]]а. Хорус је у мучном окршају савладао Сета и постао краљ Египта. От тада је сваки следећи краљ сматран инкарнацијом Хоруса, „божјег сина“. Када би краљ умро стопио би се са Озирисом (божјим оцем). Краљевић би постојао нови Хорус, живи бог-краљ. Египћани су поштовали концепт Маата-правичност, који поштују и масони (основани [[1717]]), али се за овај концепт сазнало тек [[1799]]. открићем камена из Росете, помоћу којег је могуће читати хијероглифе (дешифровани [[1828]]).<br />
Затим, фараон се представља као Јутарња звезда, што је веома важан део масонске церимоније уздизања. Хијероглиф за Јутарњу звезду је иста звезда са пет кракова која симболише масонско другарство трећег степена.<br />
Сваки масонски храм има два стуба. У Северном Египту у Ану налази се један обелиск, а други у Јужном Египту у Теби. Овако распоређени омогућавају „улазак“ Сунцу у Египат.<br />
3000. п. н. е. Први египатски хијероглифи (свето писмо)<br />
1780. п. н. е. Аврам путује из Ура да би посетио Египат<br />
1573. п. н. е. Фараон [[Секенемре Та]] убијен у храму на исти начин на који легенда описује смрт Хирама Абифа. Доказ за то је и његова мумија са јасно видљивим озледама на челу, те слепоочницама. Ову мумију је открио Емил Бругш [[1881]]. са мумијом [[Рамзес II|Рамзеса II]]. Пронађено је и тело једног од фараонових убица. Изглед те мумије приказује да је особа умрла у агонији, што одговара масонској причи о Јубелу - један од убица Хирама Абифа, који је кастриран и жив сахрањен. Руке споменуте мумије држе мошнице, а уста су разваљена од бола и у потрази за ваздухом, пошто је жива обмотана и сахрањена. Треба напоменути да изглед ових мумија пронађених крајем [[XIX век]]а одговара личностима из масонских легенди с почетка [[XVIII век]]а.
 
== [[Јудаизам]] ==
 
У периоду 1450-1500. п. н. е. дошло је до Изласка [[Јевреји|Јевреја]] из Египта. Предводио их је [[Мојсије]], који је одрастао на фараоновом двору те стога је вероватно и знао о тајнама успостављања египатских владара. Он је био следећа карика у преношењу поруке.<br />
972. п. н. е. године Соломон ступа на престо Израиља и зида Храм за Јехову.
 
Храм је уништен 586. п. н. е. У Храму се налазила најважнија представа о снази египатске монархије - симбол два стуба - Воас и Јахин - Краљ и Свештеник - Држава и Црква - под капом Небеском.
 
== Кумрани ==
 
Најранији помен о овој заједници је из [[187]]. п. н. е. Кумрани су били верска заједница усредсређена на истину, поштење, љубазност, правду, искреност, скромност и братску љубав. Вођа Кумранске заједнице је сматран за духовног потомка зидара [[Соломонов храм|Соломоновог храма]] (Хирам). [[Свети Јаков Праведник]], Христов брат, је био вођа ове заједнице. Св. Јован Претеча и Крститељ је у овој заједници био означен као свештенички месија, а [[Исус Христос]] као царски месија. Након Јовановог погубљења, Христос је прихватио на себе обе улоге. Али Исусов брат, Јаков је сматрао да он треба да буде нови свештенички месија „син Божји“ илити Исус Варава док Јешуа бен Јосиф треба да настави улогу Краља Јевреја. Када се бирало кога ослободити за празник [[Пасха|Пасху]], народ је одабрао Вараву, Јакова, јер им је он био познатији као вођа Кумрана, а нису одабрали Исуса, мање познату особу. Списи Кумранске заједнице су познати под именом [[Свици са Мртвог мора]]. Откривени су [[1947]], а њихова (прерађена) садржина је доступна јавности од [[1991]].
Ред 24:
Сматра се да је креатор данашње цркве Салве илити [[Свети апостол Павле|св. Павле]], који није разумео бит Кумранске заједнице. Данашње хришћанство стога потиче од Павлове ревизије [[60]]. године. [[70]]. су уништени [[Јерусалим]], Кумран и [[Ирод]]ов храм.
 
=== Свето Тројство и Васкрсење ===
 
Кумрани су сматрали да се ускрснуће одиграва за живота, а не после смрти. Масонске иницијације се одвијају од сумрака до свитања. Зора представља нови живот - Ускрснуће, дан када се постаје масон. Божанску природу Исуса оспоравају, поред назорејских свитака и [[Гностичка јеванђеља|гностичка јеванђеља]]. Ови списи не нападају Исуса Христа, већ људе који су њега искористили као средство за манипулацију; напада се и становиште: Ускрснуће после живота подразумева да се људи не буне против власти ако живе лоше, јер их чека живот вечни после смрти. У [[Куран]]у стоји да је неко други место Исуса разапет на крсту.
 
== Ред сиромашних витезова храмовника ==
 
[[Иг де Пејен]] је основао [[Темплари|Ред сиромашних витезова храмовника]], познатијих под именом [[темплари]] [[1118]]. Мисли се да су две године касније темплари пронашли назорејске свитке и благо Јевреја, закопано пре рушења храма. То је разлог њиховог брзог богаћења. Темплари су преузели масонске тајне Исуса и Јакова, инспирисане принципом Маат. [[1292]]. Жак де Моле је постао вођ темплара.
Ред 36:
На превару је позвао темпларе и похапсио их и опљачкао на '''петак [[13. октобар|13. октобра]]''' [[1307]]. Оптужбе против темплара биле су: тајни савез са [[Сарацени]]ма, пљување крста, убијање особа које желе да напусте ред, учење жена да побаце, презирање папе и ауторитета цркве, склоност разврату, сматрање да порок није грех, osculum infame - пољубац срама.
 
[[Жак де Моле]] је спаљен на ломачи, пошто је одбио да призна оптужбе које су му стављане на терет од стране [[инквизиција|инквизиције]]<ref>[http://encyclopedia.farlex.com/Molay,+Jacques+de Molay, Jacques de definition of Molay, Jacques de in the Free Online Encyclopedia<!-- Bot generated title -->]</ref>.
 
Један део темплара отишао је у Ла Мерику (западна звезда која скрива Нови свет), други у Шкотску. По веровању неких истраживача, [[1398]]. темплари су дошли до [[Сједињене Америчке Државе|Америке]], [[Масачусетс]]. Од [[1440]]. до [[1490]]. трајала је градња [[Рослинска капела|Рослинске капеле]], [[Шкотска]], на којој су приказани облици за који неки тврде да представљају [[кукуруз]] и [[алоја|алоју]], иако ове биљке нису биле познате пре (званичног) открића Америке [[1492]].
 
== Сједињене Америчке Државе ==
[[30. април]]а [[1789]], [[Џорџ Вашингтон]] поднео заклетву као први председник републике Великом мајстору на масонској библији, која представља Свети закон ложе Светог Јована. [[13. октобар|13. октобра]] [[1792]]. Вашингтон је положио камен темељац за „велики дом“, [[Бела кућа|Белу кућу]]. [[Амерички долар|Долар]] је усвојен као валута исте године. Симбол долара је латиничко слово -{S}- са двема цртама - стубови [[Boaz i Jakin]]. [[18. септембар|18. септембра]] [[1793]]. положен камен темељац за Капитол, Вашингтон и остали присутни обучени као масони.
 
== Литература ==
* Кристофер Најт и Роберт Ломас: Хирамов кључ, „Каирос“, 2000, Нови Сад
 
Ред 51:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Freemasonry}}
 
 
[[Категорија:Слободно зидарство|Историја]]