Драган Кићановић — разлика између измена

{{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]]|Југославија}}

{{медаља крај}}

 

== Каријера ==

За [[Кошаркашка репрезентација Југославије|репрезентацију Југославије]] је дебитовао 1973. у пријатељској утакмици са [[Кошаркашка репрезентација Совјетског Савеза|Совјетским Савезом]], коју је Југославија добила 77:67. Освојио је златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци|Европским првенствима]] [[Европско првенство у кошарци 1973.|1973]], [[Европско првенство у кошарци 1975.|1975]], [[Европско првенство у кошарци 1977.|1977]], сребрну медаљу на [[Европско првенство у кошарци 1981.|1981]]. и бронзане медаље [[Европско првенство у кошарци 1979.|1979.]] Освојио је Балканска првенства у кошарци 1973, 1974, 1975 и 1976. Са Светских првенстава има златну медаљу са [[Светско првенство у кошарци|Светског првенства 1978.]] у [[Манила|Манили]], сребрну са [[Светско првенство у кошарци 1974.|Првенства света 1974.]] у [[Порторико|Порторику]] и бронзану медаљу са [[Светско првенство у кошарци 1982.|Првенства света 1982.]] у [[Кали]]ју, [[Колумбија]]. Освојио је златну медаљу на [[Летње олимпијске игре 1980.|Олимпијским играма 1980.]] у [[Москва|Москви]], међутим није лично примио медаљу, пошто је финалну утакмицу против [[Кошаркашка репрезентација Италије|Италије]] завршио у болници, након што га је тешко повредио италијански центар [[Дино Менегин]] неколико секунди пре краја утакмице. Медаљу је уместо њега примио [[Зоран Славнић]]. За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3290 поена.

 

 

Након кошаркашке каријере постао је директор Партизана у време највећих успеха овог клуба. Једно време био је министар спорта у Влади Србије, а потом председник [[Југословенски олимпијски комитет|ЈОК-а]].