Други доњи секутић — разлика између измена

* ''стални доњи леви други секутић – 32''.

 

 

Круна овог [[зуб]]а има облик длета и веома подсећа на круну [[први доњи секутић|првог секутића]] од које је мало виша и шира. Описује се из пет различитих аспеката: лабијалног, линвалног, два проксимална и инцизалног.

 

 

Лабијална површина има облик [[правоугаоник|правоугаоника]] и благо је конвексна у цервикалној трећини, док су средња и инцизална трећина углавном равне. Преклопне линије и лабијалне развојне депресије (карактеристичне за горње [[секутићи|секутиће]]) овде су ретко присутне.

Мезијални и дистални профил су равни, са контактним зонама у инцизалној трећини и веома су слични, с тим што је дистални профил незнатно краћи. На инцизалној ивици новоизниклих [[зуб]]а могу се уочити кумулуси (овалне екстензије глеђи), који временом нестају. Инцизална ивица је нагнута цервикално и дистално ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]), за разлику од [[први доњи секутић|централног секутића]], што се користи за њихово разликовање. Цервикална линија је конвексна према апексу корена.

 

 

Лингвална површина има облик [[троугао|троугла]] и ужа је од лабијалне (због конвергенције проксималних површина). Она је равна или благо конкавна, осим у цервикалној трећини која је представљена слабо израженим цингулумом, и као код осталих [[секутићи|секутића]] показује лингвалну јаму ({{јез-лат|fossa lingualis s. dentalis}}). Цингулум је више нагнут дистално и, као и маргинални гребенови, слабо је изражен. Цервикална линија је слична као код лабијалне површине.

 

 

Проксималне површине су троуглстог облика и конвергују орално и ка врату [[зуб]]а. Мезијална и дистална површина су веома сличне, осим што је дистална незнатно краћа и има цервикалније локализовану контактну зону.

Лабијални профил је умерено конвексан, а лингвални конкаван у средњој и инцизалној трећини, а конвексан у цервикалној. Цервикална линија је испупчена према сечивној ивици.

 

 

Посматран са инцизалног аспекта [[зуб]] има четвороугаону форму. За разлику од [[први доњи секутић|доњег првог секутића]], инцизални гребен није раван у мезиодисталном правцу, а и цингулум је померен дистално. Ово се користи за њихово разликовање.

 

 

Врат [[зуб]]а ({{јез-лат|collum dentis}}) садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.

 

 

Корен [[зуб]]а ({{јез-лат|radix dentis}}) је једнокрак и нешто је дужи, шири и масивнији од корена [[први доњи секутић|централног секутића]]. Има облик купе и благо је нагнут дистално ([[посебне карактеристике зуба|знак корена]]) и шири је у вестибуло-оралном правцу. На бочним странама присутна је лонгитудинална бразда, при чему је дистална боље изражена. На попречном пресеку корен је најчешће овалног облика.

 

 

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"

 

 

 

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"

|}

 

 

Варијације и аномалије овог [[зуб]]а су аналогне варијацијама [[први доњи секутић|централног секутића]], и односе се на:

 

==Види још==

* [[Топографско-анатомска обележја зуба]]

* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]]

 

==Референце==

* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;

* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;