Човек са гвозденом маском — разлика између измена

== Историјске чињенице ==

[[Датотека:Man in the Iron Masque.jpg|мини|десно|400п|„Човек са гвозденом маском.“<br /><small>Гравура непознатог аутора из [[1789]].<br />Према тврђењу садржаном у легенди ове гравуре — а које открива могућу [[Француска револуција|револуционарну]] [[пропаганда|пропаганду]] — човек са гвозденом маском није нико други до [[Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа|Луј Бурбонски (1667—1683), гроф од Вермандоа]], ванбрачни син [[Луј XIV|Луја XIV]].<br /> „Човек са гвозденом маском, односно прича о њему, која је тако дуго заокупљала пажњу мноштва аутора, управо је изашла из мрачног хаоса где ју је варварска дискреција министарских посредника била затурила све до данас. Документи пронађени у Бастиљи нам указују да је то име одувек представљало Луја Бурбонског, грофа од Вермандоа, биолошког сина Луја XIV, рођеног 2. октобра 1667, који је осуђен на доживотну робију јер је, са 16 година, ударио шамар престолонаследнику. Да би сакрили његове црте лица непрозирном копреном, ставили су му на лице гвоздену маску чије су му челичне опруге и подбрадник омогућавале да се прехрани и одржи у животу. Тренутак његовог затварања смешта се у 1683. годину. Овај злосрећни принц је умро у Бастиљи 1703. године након заточеништва дугог 20 година по разним затворима. (Они који би желели да се подробније информишу о целој ствари могу да погледају документ који се продаје у -{Rue de Chartres N° 85.}-)“ </small>]]

 

Затим, [[29. септембар|29. септембра]] [[1698]]. друге новине обзнаниле су да је „г. Де Сен-Марс, који је био управитељ острва Сент Онора и Сент Маргерит, стигао овде пре неколико дана да би преузео управљање Бастиљом, по жељи Његовог Величанства.“

Затвореник је стигао заједно са својим тамничарем Бенињом Доверњ де Сен-Марсом (бившим [[мускета|мускетаром]] и особом од поверења Франсоа Мишел Ле Тељеа, тј. маркиза Лувоа) када је овај постао управник [[Бастиља|Бастиље]] [[1698]]. године. Ово потврђује други извод из записника о примању затвореника од [[18. септембар|18. септембра]] [[1698]]:

 

[[Датотека:Lerins-iron mask prison.jpg|мини|десно|250п|Затвор на острву Сент Маргерит у коме је боравио човек са гвозденом маском]]

Приликом доласка на острво Егзил, Сен-Марс је био у пратњи двојице затвореника: „Његово Величанство [...] сматра да је добро што вам предаје острво Егзил на управљање […] на које ће бити премештени затвореници који су под вашим надзором а за које мисли да су исувише важни да би били препуштени иком другом осим вама“ (Писмо које је Лувоа упутио Сен-Марсу [[12. мај]]а [[1681]]). „Стараћу се о двема затворским птичицама које су ми поверене на чување, које немају другог имена до господа из доње куле“ (Сен-Марс у писму Д’Естраду, [[25. јун]]а [[1681]]). За ове затворенике било је процењено да су исувише значајни те им је био саграђен на Егзилу посебан затвор, што је, иначе, на више месеци одгодило њихов трансфер на нову локацију.

 

 

Затвореник је стигао у Пињерол [[24. август]]а [[1669]]. Дана [[19. јул]]а Лувоа пише Сен-Марсу о затворенику којег му је послао: „од највеће је важности да буде добро чуван и да ни на који начин не може да саопштава новости, ни писмом никоме […] постарајте се да у наредним данима просторије у којима буде боравио не пружају поглед на места којима неко може прићи и нека буду са више врата, забрављених једна за другим, тако да ваши стражари не могу ништа чути. Треба да ви лично однесете овом јаднику једанпут дневно нешто од чега ће моћи да преживи тај дан и да никада не слушате, ни под каквим изговором, оно што вам жели рећи, претећи му увек да ћете га убити ако икада заусти да вам каже било шта друго осим о својим основним животним потребама“.

Коришћење маске недвосмислено се помиње само [[1698]]. током пута за Бастиљу: помиње се у записнику о примању затвореника (в. изнад), као и у опису<ref>штампано у -{''Année littéraire''}- 30. јуна 1778</ref> етапе пута г. Де Сен-Марса, који је сачинио унук његовог брата у замку Палто:

 

трпезарије што су гледали на двориште; сељаци које сам испитивао нису могли да виде је ли затвореник јео са маском; али су јасно запазили да г. Де Сен-Марс, који је седео за столом наспрам њега, држи два [[пиштољ]]а поред свог тањира. Имали су од слугу само једног собара, који би доносио послужавнике са стола постављеног у предсобљу, пажљиво затварајући врата од трпезарије за собом приликом сваког уласка. Када је затвореник пролазио кроз двориште, носио је увек своју црну маску на лицу; сељаци су приметили да су му се видели [[зуби]] и усне, да је био висок и да је имао плаву косу. Г. Де Сен-Марс спавао је у постељи која се налазила покрај постеље човека са маском.“}}