|
'''Клонирање''' је [[процес]] прављења идентичне копије. У [[биологија|биологији]], [[процедура]] репродуковања [[организам|организма]] на основу нуклеуса једне ћелије, који резултира организмом са истим генетичким саставом као и давалац гена. Док се клонирање животиња сматра важним ради очувања ретких врста, клонирање [[људи]] се сматра високо неморалним и законом је забрањено у развијеним друштвима. Последњих година у неким [[држава|земљама]] се признаје могућност клонирања само појединачних [[Орган (анатомија)|орган]]а у медицинске сврхе.<ref>{{РСР}}</ref>
''' Клонирање zivotinja '''
== Reference ==
Kloniranje zivotinja je potoma bez oca i majke.To jest pri seksualnom razmnozavanju potomaka kao posledica spajanja spermatozoida i jajne ćelije, sadrži po
{{reflist}}
polovinu majčinih i očevih gena (1). Kloniranje (2) predstavlja jedan oblik bespolnog razmnožavanja tako da potomak nema ni mamu ni tatu.
Kako to???
Za kloniranog potomka postoje samo davaoci gena!!!
== Спољашње везе ==
Ko može da bude davalac gena?
{{Commonscat|Cloning}}
Na ovo pitanje je veoma lako odgovoriti:
* [http://www.zivotinjsko-carstvo.com/kloniranje.php Животињско царство о клонирању животиња]
• ženka koja će biti klonirana i u čijoj će se materici odvijati razviće kloniranog embriona;
* [http://www.ornl.gov/sci/techresources/Human_Geno „Хуман Геноме” чињенице о клонирању]
• ženka, koja je samo davalac jedra, a zbog starosti, bolesti ili nekog drugog razloga ne može da donese mladunče;
* [http://en.wikipedia.org/wiki/Human_cloning Енглеска Википедија о клонирању људи]
• mužjak, koji će biti kloniran.
[[Категорија:Клонирање]]
U prvom slučaju je klonirana ženka svom detetu i ''mama'' i ''tata''. Potomak je njena kopija [ima samo njene gene] i ima samo jednog roditelja. [Kako bismo ga nazvali mama-tata, ili tata-mama?!]. U drugom slučaju potomak ne bi imao ni jednog pravog roditelja. Ženka koja ga je rodila, bila bi mu mama samo po tome, a ona koja mu je dala gene ne bi ga rodila. Tate u oba slučaja nigde nema. U trećem slučaju je situacija malo ''blaža''. Tu otprilike imamo nešto najsličnije ''klasičnim'' roditeljima. Ženka u čijoj se materici razvija embrion je ''mama'', mada potomak nema nijedan njen gen, a "tata" je davalac gena. Njihov muški potomak će dakle imati majku koja ga je donela na svet, a sa kojom nema nikakve genske srodnosti i oca čija je apsolutna kopija.
[[Категорија:Примењена генетика]]
Da li bi neko voleo da se rodi i da nema ni mamu ni tatu? Odgovor je izlišan. Posmatrano na ovaj način kloniranje deluje poprilično monstruozno. A da li je zaista tako? [Imate mogućnosti da o tome prodiskutujete na našem forumu u anketi pod ''opšte teme''.] Posmatrajmo sada sve to ali na malo drugačiji način. Da li ste nekada poželeli da svog ostarelog ili uginulog ljubimca ''oživite''? Odgovor - takođe izlišan!
[[Категорија:Продужавање живота]]
[[Категорија:Криобиологија]]
Da li oni mogu biti identični?
Klonirane i transgene životinje
Danas se mogu, pored kloniranih, stvoriti i životinje koje u svom genomu (3) imaju jedan ili više stranih gena. Moguće je gen iz hromozoma jedne životinjske ili biljne vrste prebaciti u hromozom druge životinjske vrste, odnosno moguće je genetički konstruisati (4) živo biće. Prvo genetički konstruisano biće bila je stomačna bakterija [ešerihija] u koju je ugrađen gen žabe [1973. g.].
KAKO JE TO URAĐENO?
Osnovni princip ove metode možemo svesti na dva glagola ''iseci - zalepi'' [ili kompjuterskim rečnikom ''cut - paste'']. Potrebne su ''makaze'' i ''lepak'', odnosno određeni enzimi. ''Makazama'' se iz DNK žabe iseče odgovarajući gen. Istim ''makazama'' se u DNK bakterije napravi ''rupa'' - iseče se i odstrani deo na čije će mesto doći žablji gen. Ubaci se žablji gen u medijum gde bakterije rastu i ''lepak'', opet enzim, ga spoji sa ostatkom bakterijske DNK. Dobijena je bakterija koja sadrži žablji gen. [Kao i svi najveći svetski pronalasci tako i ovaj ima veoma jednostavan princip, ali je sama metodologija veoma složena i zahteva ogromno znanje - kompletan tim molekularnih biologa, citologa, genetičara, fizičara...]
Od prve genetički konstruisane ešerihije napredak je vrtoglav. Pokušaćemo da hronološki prikažemo najvažnije, i kroz našu literaturu potvrđene, uspehe na ovom polju.
• kasnih 80-tih godina prošlog veka, ugrađen je ljudski gen za insulin u bakteriju, čime je bakterija ''naterana'' da proizvodi humani insulin [do tada su dijabetičari koristili insulin izolovan iz pankreasa svinja ili goveda];
• 1989. ugrađeni su, pomoću virusa, zečji geni u majmunske ćelije [hromozome] i ljudski geni u miševe
• 1997. kloniran je prvi sisar, sada već čuvena i , nažalost pokojna, ovca Doli. Ovca Doli je došla na svet posle 277 neuspelih pokušaja. Prošle godine je ''uspavana'' jer je došlo do poremećaja kao što su prevremeno starenje, prekomerna težina, oštećenja pluća, srca. Smatra se da su ovi poremećaji upravo rezultat kloniranja.
• Od 1997. g. procesi kloniranja i stvaranja transgenih životinja su se proširili i na ostale životinje: goveda, majmune, mačke. Od transgenih životinja danas je u široj upotrebi jedino jedna vrsta akvarijumske ribice koja ima ugrađen gen za proizvodnju fluerescentnog proteina, usled čega ona svetli u mraku – vrlo atraktivna osobina za akvarijume!
Ali kloniranje zivotinja je nekad bilo dozvoljeno,a sad je strogo zabranuto u nekim zemljama.
| 