Етиопска висораван — разлика између измена

}}

'''Етиопска висораван''' (старији назив ''Абисинска висораван'') је велики плато испресецан планинским масивима који се протеже од [[Еритреја|Еритреје]], [[Етиопија|Етиопије]], до северне [[Сомалија|Сомалије]] и [[Рог Африке|Рога Африке]]. Етиопска висораван представља највиши и површином најпространији плато на читавом [[Африка|Афричком]] континенту, а висина ретко пада испод 1.500 м, док се планински врхови уздижу до 4550 м.<ref>Paul B. Henze, ''Layers of Time'' (New York: Palgrave, 2000), p. 2.</ref> Због тога Етиопијску висораван често зову '''Кров Африке''', а понекад и ''Eритрејска висораван''.

 

== Географске особине ==

 

Висораван је подељена [[Долина велике раселине|Великом раседном долином]] на северозападни и југоисточни дeо, на комe се налазе бројна слана језера.

 

 

 

== Геолошке карактеристике ==

Етиопска висораван je почела да се уздиже пре 75 милиoна година, кад је [[магма]] из [[Земља|земљине]] утробе уздигнула широку куполу древних афричких стена (афрички кратон). Тада је настала и [[Велика раседна долина]] која је поделила подручје Етиопске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапске планине [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] које је [[Геологија|геолошки]] део древног етиопског планинског система, раседом који је испунило [[Црвено море]] и [[Аденски залив]] и одвојио [[Африка|Африку]] од [[Арабијско полуострво|Арабије]].

 

== Екосистем висоравни ==

 

Ове јаке кише узроковале су летње поплаве [[Нил]]а, феномен који је у доба [[Антика|антике]] збуњивао [[Грци|Грке]].

 

== Извори ==

 

== Спољашње везе ==

 

[[Категорија:Географија Етиопије]]