Бели Срби — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
У 32. поглављу ''[[Спис о народима|Списа о народима]]'', византијски цар [[Константин VII Порфирогенит]] наглашава да Срби воде порекло од некрштених Срба, који се називају и '''Бели''', и да су од давнине били насељени с оне стране [[Турска|Турске]], у суседству [[Франачка|Франачке]].
 
[[СликаДатотека:Heraclios.jpg|мини|Скица цара Ираклија]]
 
Научници углавном смештају „Белу Србију“, прапостојбину Срба у простор данашње реке [[Висла]]. За владавине [[Византија|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641) два брата су наследила владара Белих Срба. Један од њих је „половину народа“ повео на далек пут, у земљу цара Помеја, где га је Ираклије примио и дозволио да се Срби населе у [[Солун|солунском]] подручју. Област је добила име Сервија, али се досељеници у њој нису дуго задржали. После извесног времена одлучили су да се врате у своје земље. Међутим, убрзо су се покајали и прешавши [[Дунав]], поново су се обрели на [[Византијско царство|византијској]] територији. Овог пута им је цар Ираклије доделио простране запустеле крајеве између [[Сава (река)|Саве]] и планинског масива [[Динара|Динаре]]. Населили су се у непосредном суседству области насељене Белим [[Хрвати]]ма који су се у VII веку доселили на [[Балканско полуострво]]. Ова прича о [[сеоба|сеоби]] Срба има обележје легенде, али се сматра да је у својој основи тачна.
 
[[СликаДатотека:Porphyrogenetus.jpg|thumb|left|Константин VII Порфирогенит]]
 
У 31. поглављу Списа о народима, византијски цар Константин наглашава да Хрвати воде порекло од некрштених Хрвата које се зову и Бели. Они су били настањени с оне стране [[Турска|Турске]], у близини Франачке и граничили су се с некрштеним Србима. Научници су углавном склони да верују да се „Бела Хрватска“, прапостојбина Хрвата, налазила у области око града [[Краков]]а. Цар-писац у наставку бележи да су Бели Хрвати као пребеглице стигли код византијског цара Ираклија и да су уз његову сагласност најпре потиснули [[Авари|Аваре]], а онда се населили на њиховој територији. Тада је Хрватима владао отац кнеза Порге. Међутим у 30. поглављу ''Списа о народима'', Константин Порфирогенит доноси унеколико другачију причу о досељавању Хрвата, која садржи елементе народне традиције. Од Белих Хрвата се одвојио један род - петоро браће и две сестре (Клукас, Ловелос, Косениц, Мухло, Хрват, Туга и Буга) - дошао у [[Далмација|Далмацију]], поразио Аваре и овладао њиховом земљом. Притом се не помиње било каква улога цара Ираклија. Модерни историчари дају предност другој верзији.
 
== Извори ==
* Б. Ферјанчић, ''Византијски извори за историју народа Југославије'', 2, Бг 1959.
 
*Б. Ферјанчић, ''Византијски извори за историју народа Југославије'', 2, Бг 1959.
 
== Литература ==
* К. Јиречек, ''Историја Српског народаСрба'', 1, Бг 19811952;
 
* К. Јиречек, ''Историја СрбаСрпског народа'', 1, Бг 19521981;
* К. Багрянородный, ''Об управлении империей'', Москва 1989;
*К. Јиречек, ''Историја Српског народа'', 1, Бг 1981;
* Б. Ферјанчић, „Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво (осврт на нова тумачења)", ''ЗРВИ'', 1996, 35.
*К. Багрянородный, ''Об управлении империей'', Москва 1989;
*Б. Ферјанчић, „Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво (осврт на нова тумачења)", ''ЗРВИ'', 1996, 35.
 
[[Категорија:Српска историја| ]]