Санстефански споразум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
'''Санстефански споразум''' је био споразум о миру између [[Руско царство|Руског царства]] и [[Османско царство|Турске]] после [[Руско-турски рат|Руско-турског рата]]. Мировни уговор је потписан 3. марта 1878. у месту Сан Стефану, малом месту западно од [[Истанбул|
Одлуке овог уговора биле су:
* Србија, Румунија и Црна Гора, до тада вазалне кнежевине добијају независност.
* Русија добија део [[Басарабија
* Румунија добија северну Добруџу,турску територију, као компензацију за
* Ствара се Бугарска која је само формално турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку).<ref>http://www.hrono.ru/dokum/1800dok/1878sanstef.php</ref><ref>http://archive.org/stream/europeanconcerti00holluoft#page/334/mode/2up</ref>
== Заоштравање Источне кризе ==
Русија је овим уговором стекла превласт на истоку. Добијањем [[Басарабија|Бaсарабије]], стекла је контролу над Бугарском, а будући да је овој границе раширила до Једрена, Солуна и Истанбула преко ње и над Солунским заливом и мореузима. Чинило се да је руски сан о избијању на топла мора остварен. [[Велика Британија]], "царица мора" никако није хтела да дозволи излазак Русије на [[Егејско море]] и контролу над [[Босфор]]ом и [[Дарданели]]ма јер би се тиме довела у питање њена превласт у источној трговини. Британија је на [[Босфор]]у штитила [[Суецки канал]] и [[Пут за Индију]]. Британске лађе су одмах по подписивању уговора ушле у мореузе, а њена дипломатија је заузела претећи став према Русији. Француска и Аустро-Угарска, свака због сопственог интереса, су стале уз Британију што је Русију довело у ситуацију сличну оној у [[Кримски рат
== Србија и Санстефански уговор ==
Премда никад није спроведен у дело, Санстефански споразум
И Јован Ристић, председник српске владе и министар иностраних дела, је био озлојеђен одлукама из Сан Стефана. Могућност да Србија изађе из готово безнадежне ситуације и губитка територија које је ослободила у рату 1877-1878, видео је у незадовољству [[Аустроугарска|Беча]] и [[Енглеска|Лондона]] Санстефанским уговором. Две велике силе биле су решене да минирају споразум, посебно његов кључ: велику Бугарску. Српске војничке победе и Ристићева вешта дипломатија учинили су да се добије сагласност Русије о задржавању постојеће војне ситуације, до постизања дефинитивног решења. „Не смемо пристати на улогу пиона која нам је дата“, написао је Ристић шефу српског генералштаба [[Коста Протић|Кости Протићу]] у марту [[1878]].
Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Андраши]]ја и канцелара Ота фон [[Бизмарк]]а. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети
Све до Сан Стефана [[Милан Обреновић|кнез Милан]] је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c [[Турска|Турском]] као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].<ref>http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html</ref>
== Извори ==
{{
== Спољашње везе ==
|