Србохрвати — разлика између измена

[[СликаДатотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|десно|Простор штокавског наречја, приказујући [[Торлачки дијалект|торлачко наречје]] као његов саставни део.]]

'''Србохрвати''' су [[Словени|словенски народ]] у чије је постојање крајем [[19._век век|19.]] и почетком [[20._век век|20.]] века веровала група хрватских и српских интелектуалаца, заговорника [[Јужни _СловениСловени|јужнословенске]] унитаристичке идеологије, окупљена око хрватског књижевника и политичара [[Милан Марјановић|Милана Марјановића]]. По схватању Марјановића и његових истомишљеника, [[Срби]] и [[Хрвати]] су били одвојена словенска племена пре доласка Турака на Балкан, али је доба отоманске превласти, поготово непрестане народне сеобе, у потпуности разорило стара јужнословенска племена и њихове племенско-државне творевине, и створило једну јужнословенску народну и етничку масу на [[Српскохрватски_језикСрпскохрватски језик|српскохрватском]] , односно [[Штокавско_Штокавско наречје|штокавском]], говорном подручју. По Марјановићевом схватању, Србохрвати су као народ састављени од, у данашњим оквирима) [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] штокаваца, [[Бошњаци|Бошњака]] (укључујући и [[Муслимани (народ)|Муслимане]]), [[Црногорци|Црногораца]] и [[Горанци|Горанаца]] штокавца, а српскохрватски народни простор је, такође у данашњим оквирима) простор бивше [[Југославија|Југославије]] без територије [[Словенија|Словеније]] и [[Република Македонија|Македоније]]. Постојање заједничког језика који становништву никада није био наметнут је овде узето као доказ биолошког јединства Србохрвата. По Марјановићу, ово народно јединство је почетком 19. века већ било утемељено, иако је Србохрватима фалила свест о јединству као и заједничко народно име, које је Марјановић предложио.

*2 3. ХерцеговачкаБосанска ([[Херцеговина]], [[Црна ГораБосна]] и јужнасредња [[Далмација]])

* Марјановић, Милан. ''Народ који настаје: зашто настаје и како се формира јединствени српско-хрватски народ''. (Књижара Г. Трбојевић: Ријека, 1913.)