Радоје Љутовац — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Радоје Љутовац - Рака''' ([[4. септембар]] [[1887]]. село [[Пољна]] код [[Трстеник]]а - [[25. новембар]] [[1968]]. Трстеник) артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. године.
 
== Балкански ратови ==
У [[балкански ратови|балканским ратовима]] [[1912]]. и [[1913]]. године као [[артиљерија|артиљерац]] дао је допринос ослобођењу Србије од турског ропства и одбрани од бугарских насртаја.
 
== Први светки рат ==
Ступио је у [[Први светски рат]] као артиљерац српске војске и учествовао је у биткама вођеним [[1914]]. године. Када су [[1915]]. Србију поново напале Аустоугарска и Немачка, Радоје је распоређен у допунски батаљон артиљеријског пука „Танаско Рајић“ и доспео у специјалну јединицу, новоформирану Противавионску батерију, која се налазила на Метином брду код Крагујевца, да би од непријатељских авиона бранила град, Војно-технички завод и друге важне објекте.
 
== Обарање авиона ==
Дана [[30. септембар|30. септембра]] [[1915]]. године, пре подне, у јединици Радоја Љутовца дата је узбуна, јер је јављено да се од [[Лапово|Лапова]] према Крагујевцу приближавају три непријатељска авиона. Када су долетели изнад Крагујевца, избацили су 45 бомби, од којих је 16 пало на Војно-технички завод, 8 на железничку станицу, а остале по вароши. На авионе су српски војници пуцали из пушака и митраљеза, али без успеха.
 
Радоје Љутовац је по наређењу командира већ био код свог топа. Тај топ није наменски био направљен као противавионски, већ је то био модификовани турски топ, заробљен 1912. године. Нанишанио је и опалио гранату у правом моменту. Из прве је погодио авион, марке Ферман. Непријатељски авион је задрхтао, из њега је кренуо да избија дим и затим се срушио на земљу, у улицу Престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића.
 
Након честитања на подвигу, командир му је дао коња којим је Радоје одјахао у град и дошао поред запаљеног авиона. Заједно са авионом ту си горела и тела непријатељских пилота и Радоје им је у ставу мирно салутирао и одао почаст. Пилоти су били капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш. Грађани су схватили да је то артиљерац заслужан за обарање авиона и славили су га и честитали му. Стигло је и званично признање, Радоје је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен је у чин [[каплар]]а. Касније је на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] унапређен у чин [[наредник]]а.
Након завршетка рата и демобилизације, Радоје је у Трстенику отворио трговинску радњу мешовите робе.
 
== Почасни гост ==
Године 1938. је у Београду, на Бањици, одржана Ревија трупа Војске Краљевине Југославије, вероватно поводом 20-годишњице пробоја Солунског фронта, ослобођења Србије и завршетка Првог светског рата. Као почасни гост једног артиљеријског пука у Београду овој Ревији трупа је присуствовао и Радоје Љутовац, о чему сведочи сачувана фотографија на којој на почасној трибини Радоје разговара са групом генерала и других званичника.
 
 
У то време Трстеник није имао музеј, па је Радојева супруга [[25. фебруар]]а [[1976]]. поклонила Народном музеју у Крушевцу, између осталог и следећа документа и ордење њеног покојног супруга:
 
* Орден Карађорђеве зведе са мачевима
* Медаља „Албанске споменице“ са повељом
Припадници артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране [[30. септембар|30. септембра]] обележавају Дан рода као сећање на прво обарање непријатељског авиона у Србији.
 
== Пригодни жиг ==
17. септембра 2007. године у граду Трстенику је био у употреби посебни поштански жиг у славу овог витеза Карађорђеве звезде.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.jak.org.yu/27/danroda_arj.htm Сајт аеро клуба „Наша крила“]
 
{{DEFAULTSORT:Љутовац, Радоје}}
1.572.075

измена