Исхемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 35 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q188151 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 22:
Акутна исхемија је нагли прекид артеријског [[крвоток]]а, узрокован прскањем (цепањем), компресијом, [[тромбоза|тромбозом]], [[емболија|емболијом]] или спазмом (грчењем) [[крвни суда|крвног суда]].
У органима са терминалном (завршном) артеријском васкуларизацијом свака област [[ткива]] добија [[крв]] од само једне [[артерије]] која се грана у виду дрвета. У терминалне артерије спадају артерије [[бубрег]]а, [[Мозак|мозга]], [[слезина|слезине]] као и срчане артерије, у односу на њихову функцију. Између појединих огранака терминалних аартерија нема значајне [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Зато сваки прекид [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулације]] у оштећеном терминалном (завршном) [[крвни суд
Степен тежине поремећаја и последица у акутној исхемији после запушења [[артерија|артерије]] зависи од брзине настанка спазма или опструкције (запушења). Нагли прекид циркулације доводи до тешких оштећења. Ако се промене под дејство препреке одвијају полагано, могућа је компензација, коришћењем споредних и заобилазних путева, али само под претпоставком да постоје [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]].
Компензација није могућа код завршних или терминалних артерија ''(наведених у горњем тексту)'' јер оне не поседују [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]]. Додуше у организму постоје и функционално-терминалне [[артерије]], које имају [[Анастомоза (медицина)|анастомозе]], али је њихова величина и густина недовољна да надокнади недостајући прилив [[крв|крви]].
[[
Ако се бочне гране користе за заобилажење препреке ''(види горњу слику)'' и ако се прошире у одговарајућој мери настаје [[Колатерална циркулација|колатерални крвоток]]. За овај крвоток је карактеристрично да се постојеће анастомозе проширују, али се никада не стварају нови крвни судови.
Акутна исхемија у терминалним крвним судовима проузрокује безкрвну ткивну [[некроза|некрозу]] која се назива;
* ''„бели инфаркт“'' ако се некроза деси у у [[бубрег]]у,
* ''размекшање (мацерација)'' ако се некроза деси у [[Мозак|мозгу]],
* ''„црвени инфаркт“'' ако се некроза деси у добро прокрвљеним органима који имају богату васкуларизацију (нпр у [[срце|срцу]], [[Јетра|јетри]], [[Плућа|плућима]]).
[[
== Хронична исхемија ==
Ред 40:
Иако нису у потпуности проучени сви процеси у хроничној исхемији, сматра се да је главна покретачка снага за некротички процес, ћелијску смрт, а врло вероватно и друге процесе, појава [[слободни радикали|слободних радикала]] и пероксинитрита у раним или касним фазама исхемије <ref>ROBERTSON G. S., XU D. G., NICHOLSON D. W. (1998) ''Identification of neurons undergoing apoptosis following transient global and focal ischemia by immunohistochemical detection of conformationally active caspase-3.'' Soc. Neurosci. Abstr. 24:1225.</ref><ref> POHORECKI R., BECKER G. L., REILLY P. J., LANDERS D. J. (1990) ''Ischemic brain injury in vitro: protective effects of NMDA receptor antagonists and calmidazolium.'' Brain Res. 528:133–137.</ref>.
=== Хронична исхемија мозга ===
У [[мозak|мозгу]] хронични недовољни прилив [[крв]]и доводи селективног ишчезавања [[ганглијe|ганглијских ћелија]] у кори, док [[глија]] и [[везивно ткиво]] остају очувани. Због тога се дефекти [[паренхим]]а замењују пролиферисаном глијом. Тако настају ситни глиозни ожиљци, са сликом кортикалне гранулаrne атрофије мозга, која представља морфолошки еквивалент артериосклеротичној сенилној деменцији ({{јез-лат|dementio senilis}}).
=== Хронична исхемија у бубрезима и панкреасу ===
У '''бубрезима''' долази до атрофије и дедиференцијације тубула, колапса капиларних петљи гломерула са облитерацијом гломерула и стварањем ожиљка. Развија се црвена грануларна атрофија, односно атеросклеротични смежурани бубрег ({{јез-лат|nephrosclerosis}})
У '''панкреасу''' долази до атрофије и ишчезававања ћćелије паренхима и [[Лангерхансова острвца|Лангерхансових острваца]], са појавом њихове хијалинозе.
=== Хронична исхемије срчаног мишића ===
Једна од најчешћих хроничних исхемија је исхемије срчаног мишића (миокарда) или ангина пекторис у срчаном мишићу због артеритисом изазваних промена на крвним судовима [[срце|срца]]. Она по
* ''због сужења (стенозе) епикардијалног дела коронарне циркулације''
* ''хипертофије (увећања) миокарда која није праћена одговарајућим повећањем циркулације, ''
* ''због промена у микроциркулацији.''
У патогенези миокардне исхемије може да буде укључен само један или комбинација два, па и сва три
механизма. Тако на пример, болесник са атеросклеротичним обољењем коронарне циркулације може да има и хипертензивну хипертрофију леве срчане коморе, као и микроваскуларну болест због дијабетеса.
=== Хронична исхемија удова ===
Она је једна од три најчешћих исхемија, поред срчане и мождане, која настаје као последице сужења, крвних судова у наведеним деловима тела.
Ред 62:
[[Датотека:Pathogenesis Buerger's Disease-3.jpg|мини| центар| 400п|<center>Исхемија у патогенези болести крвних судова доњих удова</center>]]
Сува или влажна [[гангрена]]'' (најчешће на удовима и у површиним ткивима) надовезује се на исхемијом
== Терапија ==
Лечење зависи од узрока који је изазвао исхемију и њених последица <ref name="Siegel"/>:
Ред 70:
'''Код хроничне исхемије''' у лечењу се препоручује:
* примена [[вазодилататор|вазодилататорне]] и [[антикоагулантна терапија|антикоагулантне терапије]] [[леко]]вима,
* избегавање употребе токсичних материја које изазивају спазам (грч) [[крвни суд
* дијетална исхрана која треба да спречи даљи развој и настанак [[тромбоза|тромбозе]], [[атеросклероза|атеросклерозе]] [[гојазност]]и итд.
* хируршке интервенције (уградња [[стент]]а, премошћавање графтом, периартеријална лумбална, дорзална, [[симпатектомија]] <ref>Mashour, G.A.; Walker, E.E.; Martuza, R.L. (2005). ''"Psychosurgery: past, present and future"''. Brain Research Review 48: 409–18. doi:10.1016/j.brainresrev.2004.09.002</ref>).
<center>'''Начелни принцип лечења исхемије''' <ref>Popović M. i sar. ''Reumatične i srodne bolesti, dijagnoza i terapija'', Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000</ref></center>
{| class="wikitable"
Ред 80:
|-
|<center> '''Опште мере''' ||
* Утопљавање • [[Седативи]] • [[Пушење дувана|Престанак пушења]] • [[Витамин Д]]
|-
|<center> '''Орални вазодилататори''' ||
* [[Блокатори калцијумових канала|Блокатори Ca<sup>++</sup> канала]] ''-{([[nifedipin]], [[nikardipin]], [[nizoidipin]], [[amiodipin]], diltiazem)}-''
* [[Блокатори симпатичког нервног система]] ''-{([[prazosin]] (Minipress), guanethidine,}-''
|-
|<center>'''Антиоксиданти'''||
* [[Витамин Е|Витамин]] -{E 100iu-400iu}- дневно
* [[Витамин Ц|Витамин]] -{C 500mg-1000mg}- дневно
|-
|<center> '''[[Transdermalni flaster|Трансдермални]] вазодилататори''' ||
* [[Нитроглицерински фластери]]
|-
|<center> '''Парентерални [[вазодилататори]]''' ||
* [[Карбопростациклин]], ''[[Prostaglandini|простагландин]] Е 1<ref>-{Gross S,Tilly P, Hentsch D, Vonesch JL, Fabre JE. ''Journal of Experimental Medicin''e, 2007, 204:311}-</ref> (alprostadil [Prostin VR]). ''
|-
|<center>'''Лекови у истраживању'''||
* [[Серотонин|Антагонисти 5-HT]]''<ref>-{Coleiro B, Marshall SE, Denton CP et al. Treatment of Raynaud's phenomenon with the selective serotonin reuptake inhibitor fluoxetine. Rheumatology 2001;40:1038–43.}-[http://rheumatology.oxfordjournals.org/content/40/9/1038.abstract?ijkey=66cc5a5c2dc36db74d398303ea9aa4884883486d&keytype2=tf_ipsecsha -{Abstract/FREE Full Text}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> -{(ketanserin)}-''<ref>P J van der Starre and C Solinas Ketanserin in the treatment of protamine-induced pulmonary hypertension. Tex Heart Inst J. 1996; 23(4): 301–304. PMCID: PMC325377[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC325377/?tool=pmcentrez -{Abstract/FREE Full Text}-] </ref> ''(тренутно се испитује у [[САД]])''.
* [[Азотни оксиди|Азотни оксид]] ''(тренутно се испитује)''
|-
|<center>'''Лекови са недоказаном ефикасношћу'''||
* -{[[Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima|ACE-инхибитори]]}--([[ACE|ангиотензин конвертирајући ензими]])<ref>-{Maddison P. ''Prevention of vascular damage in scleroderma with angiotensin-converting enzyme (ACE) inhibition.'' Rheumatology 2002;41:965–71.}-[http://rheumatology.oxfordjournals.org/content/41/9/965.abstract?ijkey=7f5c705853c2aca83b31c4417b002b955359d2d4&keytype2=tf_ipsecsha -{Abstract/FREE Full Text}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> ''-{(ketopril, enalapril <ref>-{''Indeks leków Medycyny Praktycznej 2007.'' Kraków: Wydawnictwo Medycyna Praktyczna, 2007, ss. 209–210. ISBN 978-83-7430-110-7.}- </ref>lisinopril, quinapril)}-''
* [[Блокатори ангиотензин рецептора]] -{(ARBs)}-, ''-{(losartan (Cozaar}-))''
* [[Нитрати]], (''исосорбид динитрат'' ''-{(Dilatrate-SR, Isordil, Sorbitrate)}-)''
* [[Биљни лекови]], (''[[Јохимбин]]'')
|-
|<center> '''Хируршке мера''' ||
* [[Симпатектомија]]<ref>-{Sympathectomy - medical-dictionary [http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/Sympathectomy]}-</ref> (вратна, слабинска или дигитална)
* [[Дебридман]] [[рана|ране]]-улцерације
* [[Ампутација]] ''(код појаве [[Гангрена|гангрене]] прстију)''
|-
|<center> '''[[Хипербарична оксигенотерапија|Хипербарична оксигенација]]''' ||
* Примена 100% медицинског [[кисеоник]]а на увећаном [[Притисак|притиску]]
|}
== Извори ==
{{
== Спољашње везе ==
* [http://home.swipnet.se/sympatiska/index3.htm FfSo] - FfSo асоцијација - People disabled by sympathectomies
* {{cite web |url=http://physrev.physiology.org/cgi/content/full/79/4/1431 |title=Extensive review of mechanisms by which ischemia damages the nervous system has been published by Peter Lipton}}.
{{медицинско упозорење}}
[[Категорија:Medicina]]
| |||