Сергије Богуновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м разне исправке |
||
Ред 2:
'''Сергије Немањић''' [[Богуновић]] је био припадник највишег владајућег слоја у држави, као члан породице - [[Немањићи|''Немањић'']].<br />
Време пре пресељења у [[Дубровник]] проводио је у служби<ref>''„La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“'': ''Архив Историјског института'' САНУ (Београд), ''Исписи 1300-1500'', ''кутија 7.'' (''Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio'', стр. 98-99)</ref> на двору свог рођака [[Срби|српског]] [[Цар|цара]], као и његов брат [[Лаврентије Немањић|Лаврентије]].<br />
Рођен је у [[Пљевља|Пљевљима]], где му се налазла породица, на челу са његовим оцем [[Богун Немањић|Богуном Немањићем]], родоначелником породице-[[Богуновићи (племе)|братства Богуновића]], а који је (''преко својих синова'') раширио своју породичну лозу са [[Полимље|Полимља]] и на [[Град]] Дубровник са околином.
Сергије је припадао елитном кругу [[Грађанска класа у Дубровнику|дубровачке грађанске класе]], тј. био је члан дубровачке братовштине ''„трговаца“''<ref>Синдик, Илија: ''„Дубровник и околина“'' (''Насеља и порекло становништва'', књига 23, ''Српски етнографски зборник'', књига 38, Српска краљевска академија, Београд, 1926, стр. 222)</ref>, која је позната као братовштина Св. Духа и Св. Спаса (''Спаситеља Света''), а касније, као братовштина [[Дубровачка братовштина Светог Антуна|Антунина]] (''водећа лаичка братовштина'')<ref>Тадић, Јорјо: ''„O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse”'' (''Zgodovinski časopis'' - Kosov zbornik, Љубљана, 1952-1953, стр. 558)</ref>.
Ред 15:
О пословима Сергија Немањића се мало зна, рецимо да је познато да се исти ({{јез-лат|Sergolus de Bogon}}) налазио 24. новембра 1376. године, у [[Цавтат|Цавтату]], када му је упућен позив да откупи сребрне предмете (''седам пехара, пет чаша и четири појаса, чија је укупна тежина 13 литара сребра''), које је раније заложио за 134 дуката, код Прибине, Милтјенове удовице.<br />
Три године касније, имао је спор са једним својим суграђанином.
Као истакнути грађанин, добио је земљу у Сланском приморју 1399. године.<br />
Тада је Сергију ({{јез-лат|Sirgolo de Boguno}}) додељена једна четвртина земље у десетини Ивана из Павије у селу [[Подгора (Хрватска)|Подгора]]<ref>Lučić, Josip: ''„Stjecanje, dioba i borba za očuvanje Dubrovačkog primorja 1399-1405”'' (''Arhivski vjesnik'', XI-XII, 1968-1969, стр. 166)</ref>.<br />
Сергије је надживео свога брата Лаврицу и у изворима се спомиње на самом крају 14. века.
== Референце ==
| |||