Рамзес II — разлика између измена

| улога=

}}

'''Ра-месес Мери-Амон Усер-Маат-Ре Сетеп-ен-Ре'''

Владао је Египтом од 1279. године п. н. е. до 1212. године п. н. е. Син [[Сети I|Сетија I]] и мајке краљице [[Тује]]. Прва - главна жена му је била [[Нефертари]] Мериентмут, а остале жене су му биле:

У току свог живота, а умро је када је имао преко 90 година (просечан животни век у то време је био од 30 до 40 година), Рамзес -{II}- је имао преко сто синова (Амон-хер-кхеп-шеф, Пре-хер-венемех, Мери-Атум, Кха-ем-Васет, Мерен-Птах...) и небројено много кћери (Бент-Анатх, Мерит-Амон...).

На престо Египта је дошао са 25 година, а титулу „Рамзес Велики“ је заслужно понео јер, ниједан владар Египта пре и после њега, није изградио толико колосалних грађевина, споменика и храмова.

 

По краљевским обичајима који су тада владали у Египту, Рамзес -{II}- је имао много жена из своје најближе родбине, тако да му је једна од жена била и његова млађа сестра Хенутмире, као и три његове кћерке: Меритамун, Бент-Анатх и Небтауи. После дугогодишњих сукоба са [[Хетити]]ма, и након закључења мира, Рамзес -{II}- узима за једну од својих жена и хетитску принцезу Маат-хор-неферу-Ре, као залог дугогодишњем споразуму и савезу са Хетитима. Друга хетитска принцеза стиже у Египат седам година после Маат-хор-неферу-ре. Међу његовим многобројним женама су биле и жене из сиријског и вавилонског краљевства које су у Египат долазиле ради учвршћивања добросуседских односа између Египта и околних држава.

 

 

Да је Рамзес -{II}- заиста био „Рамсес Велики“, и то у сваком погледу, како због успешности своје владавине, тако и због својих особености показује и његова мумија - висина 170 -{cm}- што је, за око 20 -{cm}- изнад просека висине мушкараца из тог доба.

 

У првој половини Рамзесове владавине, односи с [[Хетити]]ма, краљевством на северним границама Египта, су били прилично затегнути. Хетити су, још од времена [[Сети I|Сетиа -{I}-]], под својим утицајем држали северне области [[Сирија|Сирије]] а Египћани јужне. [[Хетити]] су држали и град Кадеш под својом управом, а самим тим су и контролисали већи део копнених и поморских путева у овом делу Медитерана. Рамзес -{II}- је, почетком 1294. године п. н. е. отпочео са ширењем и јачањем утицаја и територија. Напао је краљевство Амуру, а самим тим и прекршио договор и споразум кога је његов отац потписао са Хетитима. На престолу Хетитске краљевине је био владар [[Муватали II]], који је, због побуна у западним областима свог краљевства, обраћао мање пажње на напредовање Египћана на југу Хетитске државе, али када је угушио побуне на западу, [[Муватали II]] је спровео велику војну мобилизацију у свих 16 провинција свога царства јер је увидео да се Рамзес -{II}- спрема за велики рат. Четири дивизије које су носиле имена египатских божанстава – Дивизија [[Сет]], [[Птах]], [[Пре]] и дивизија [[Ра|Амон]] на чијем је челу био Рамзес -{II}-, 1294. године п. н. е. кренуле ка граду Кадешу. 1296. године п. н. е., по египатском календару - Пета Година -{III}- Шемиа Дана Деветог долази до велике [[Битка код Кадеша|битке код Кадеша]]. О бици код Кадеша је остало много записа по храмовима и на папирусима. Следећих неколико година Рамзес -{II}- је организовао неколико ратних похода против Хетита, али је убрзо схватио да неће моћи држати северне делове Сирије под својим утицајем, као што и Хетити неће моћи држати јужне делове. Хетити су стално имали проблеме на унутрашњем плану, а са истока је претио нови непријатељ - [[Асирско царство|Асирци]]. Нови хетитски краљ [[Хатушилиш III]] је схватио да више не може да има два јака непријатеља - Египат и Асирце и зато је предложио мировни договор који је склопљен с Египтом. 1270. године п. н. е. Рамзес II и [[Хатушилиш III]] су склопили мировни споразум, за који се сматра да је први мировни споразум у историји људског друштва.

 

Мада међу наимпресивнијим и највећим објектима [[Стари Египат|Старог Египта]] спада пирамида коју је саградио [[Кеопс]], Рамзес -{II}-, по храмовима и објектима друге врсте које је саградио у доба своје владавине, спада међу највеће и наистакнутије [[фараон]]е [[Стари Египат|Старог Египта]]. Рамзес -{II}-, и поред тога што је, у својој опчињености собом и својој мегаломанији, брисао имена фараона са њихових споменика и додавао своје, је изградио велике и бројне храмове широм Египта. Дорадио је и додао неке елементе великим храмовима у [[Карнак]]у и [[Луксор]]у, а и завршио је посмртни храм свог оца [[Сети I|Сетиа I]] у [[Теба (град у Египту)|Теби]], као и велики храм [[Сети I|Сетиа -{I}-]] у [[Абудос]]у, крај кога је изградио и свој властити храм. У [[Теба (град у Египту)|Теби]] је изградио, на западној обали [[Нил]]а, свој посмртни храм - [[Рамасеум]] кога је, према записима из каменолома гранита у Гебел ел-Силсили, градило преко 3000 радника. Поред храма у [[Рамасеум]]у подигао је још неколико храмова у [[Нубија|Нубији]] - Беит ел-Вали, Герф Хусеин, Вади ес Себуа, Дер, и на југ до Напате.

 

Један од великих подухвата Рамзеса -{II}- је и градња града у делти Нила - [[Пер-Рамзес|Пирамесеа]]. Град је, мада данас има мало остатака, био једно од чуда тог времена. сама изградња је коштала веома много, тако да је Рамсес -{II}- вадио злато и остале драгоцености из гробница краљева -{XVIII}- и -{XIX}- династије.

 

Након владавине од 67 година, Рамзес -{II}- умире у 90-тој години живота. Сахрањен је у своју, за живота припремљену гробницу у [[Долина краљева|Долини краљева]]. Само се може претпоставити како је била опремљена и какав је био садржај гробнице Рамзеса -{II}- пре него што су је опустошили пљачкаши гробница. Мумија највећег и најмоћнијег египатског фараона Рамзеса -{II}- је пронађена заједно са осталим краљевским мумијама 1881. године у пећини у близини [[Deir el-Bahri|Деир ел-Бахри]]ја.

 

== Мумија ==

 

Године [[1974]]. египтолози у Египатском музеју у Каиру су приметили да се стање мумије погоршава и послали су мумију авионом на испитивање у Париз. Том приликом су египатске власти издале пасош за Рамзеса и у њему је у рубрици занимање било написано да је преминули краљ. Према документарном филму канала Дискавери на аеродрому у Паризу су одржане све војничке почасти које су приличиле једном страном државнику који је дошао у посету у Француску које приличе и указују се туђим владарима.

У [[Париз]]у је констатовано да је мумија нападнута плеснима и предузети су кораци да се ово отклони. Утврђено је да је Рамзес имао повреде из некадашњих ратова. Откривена је повећа рупа у доњој чељусти краља која је била довољно велика да допринесе смрти фараона, иако се са сигурношћу не може тврдити да је овај [[апсцес]] био узрок фараонове смрти. Такође је утврђено да је у последњим годинама Рамзес боловао од [[артритис]]а и да је био погрбљен у задњим годинама свога живота. Микроскопски преглед остатака косе фараона утврдио је да је фараон био риђ. Након повратка у Египат мумију је посетио египатски председник [[Анвар ел Садат]] са супругом. Резултати испитивања су допуњени и показало се да је фараон био светле пути и рођак са праисторијским и становништвом средоземља. То је био мушкарац који је спадао у [[Бербери (народ)|берберско становништво]] Африке.

 

== Спољашње везе ==

{{Портал|Стари Египат}}

{{низ

|пре=[[Сети I]]

|после=[[Мернептах]]

}}