Википедија

Каролиншка ренесанса — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 32 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q157123 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Torhalle Kloster Lorsch.jpg|мини|десно|400п|Пример:улаз у самостан у Лорш-у]]
 
'''Каролиншка ренесанса''' је назив за културни препород ([[образовање |образовања]], [[књижевност]]и, [[грађевинарство |грађевинарства]]) у рано време [[Династија Каролинга |Династије Каролинга]], покренут на двору [[Карло Велики |Карла Великог]] ([[742]]—[[814]]). Кориштећење појма [[ренесанса| ренесансе]] у овом контексту је неодговарајуће јер даје превелику тежину оживљавању [[антика |антике]]. Због тога се често користе изрази као што су реформа Карла Великог или каролиншка обнова што боље одговара стварним догађањима у том времену.
У време владавине [[Меровинзи|Династије Меровинга]] дошло је до општег распада [[Црква (заједница)|црквене]] организације, литургије, културе писмености и архитектуре. Постоје извештаји о свештеницима који нису довољно владали [[латински]]м да коректно изговоре једноставне молитве.
Најкасније [[777.]] године Карло Велики окупља на свом двору учене људе из целе [[Европа |Европе]]. То је осигурало, да је дворска [[школа]] још десетинама година остала центар латинских [[наука]] ([[теологија]], [[иторија |писање историје]], [[књжевност]]и).
У напоре и достигнућа двора за сакупљање, негу и ширење образовања који се без сумње могу назвати програмом реформи, припадају:
 
[[СликаДатотека:Karolingischer Buchmaler um 820 001.jpg|мини|десно|400п|Четири евангелиста, књижна минијатура]]
 
* оснивање дворске [[библиотека |библиотеке]] која је обухватала сва доступна дела сакралне уметности, дакле дела црквених отаца и античких аутора;
* развој новог облика писма за писање књига као облик свакодневног писања, такозвани каролиншки минускел, који се у изведеном облику још и данас користи;
* сакупљање и копирање како једноставним писмом писаних текстова нпр. [[класика]] на латинском као и илустрираних и богато опремљених литургијских књига, често наслоњених на [[антика |касноантичку]] [[римска уметност |римску]] и [[византијска уметност |византску]] традицију;
* краљевске упуте и наредбе (упоредиво са законима у данашњем смислу) којима се црквама и манастирима у царству налаже брига и нега;
* подстицање грађевинарства, и овде посижући за језиком облика римске архитектуре.
Ахенска катедрала је самостални пројект настао под свјесним утицајем [[С. Витале у Равени]] (после [[526.]]-[[547.]]) коју се у то време сматрали црквом краља Теодориха, и цркве Серђиа и Бакоса у [[Цариград |Константинополису]] (довршена [[536.]]). Огроман значај који се у то време поново почео давати грађевинарству огледа се у репрезентативним грађевинама владара као и у идеји о стварању идеалне манастирске архитектуре у 9. веку.
Свеукупно, значење каролиншке ренесансе за историју западне Европе се једноставно не може довољно високо вредновати. Како су [[VI век |6.]] и [[VII век |7. веку]] доиста били „мрачна“ стољећа, потицај Карла Великог одиграли су немерљиву улогу у сакупљању разасутог насљеђа антике. Све што је од античке литературе изгубљено, изгубило се пре [[IX век |9. века]].
Но просветна реформа која је била постављена чврсто на темељима [[хришћанство |хришћанског]] учења није побудила интерес за светску уметност антике. Требало је проћи још 600 година, до праве ренесансе, да се поново „открију“ античке скулптуре.
 
 
== Литература ==
 
# Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
# Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
Линија 28 ⟶ 27:
 
{{Покрети у уметности}}
 
[[Категорија: Историја уметности]]
[[Категорија:Уметност]]
[[Категорија:Каролинзи]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Каролиншка_ренесанса”