Википедија

Иван Јастребов — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
'''Иван Степанович Јастребов''' ({{јез-рус|Иван Степанович Ястребов}}; [[Громушка]], [[8. фебруар]] [[1839]] — [[Солун]], [[20. јануар]] [[1894]]) је био [[Русија|руски]] дипломата, историчар, [[Етнографија|етнограф]] и археолог; био је конзул у [[Скадар|Скадру]], [[Призрен]]у, [[Јањина|Јањини]] и [[Солун]]у. У Призрену је службовао у периоду 1870—76. и 1879—86. године.
 
== БиографијаШколовање ==
Школовао се у [[Астрахан]]у, који је био привредни и културни центар. Преко њега се одвија веза према средњој Азији где се меша европски и азијски утицај. Касније је Иван учио Духовну академију у Казању где је стекао солидно знање класичних језика. Уписом на Одељење за изучавање источних језика при Министарству спољних послова у Петровграду, одлучио се да се посвети дипломатском позиву Царске Русије.<ref name="МС"> http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/biografije_sbr.pdf Матица српска Одабране биографије том 1</ref> Ту је научио турски, арапски и персијски.<ref name="МС"/>
==Дипломатска активност==
Школовао се у [[Астрахан]]у, који је био привредни и културни центар. Преко њега се одвија веза према средњој Азији где се меша европски и азијски утицај. Касније је Иван учио Духовну академију у Казању где је стекао солидно знање класичних језика. Уписом на Одељење за изучавање источних језика при Министарству спољних послова у Петровграду, одлучио се да се посвети дипломатском позиву Царске Русије. 1. јануара 1866. године постављен је за дипломатског чиновника у Руском посланству у [[Цариград]]у, у рангу вежбаоника.<ref name="МС"/> После годину дана у Цариграду Јастребов je постављен 1. јануара [[1867]]. године за секретара и преводиоца у Руском конзулату у [[Скадар|Скадру]].<ref name="МС"/> У Призрену[[Призрен]]у Јастребов постаје вицеконзул и ради од 1. априла [[1870]]. године до 18. августа 1874. године. У том међувремену повремено је замењивао руског конзула у Скадру.<ref name="МС"/> Именован је 5. августа [[1874]]. године премештен je у Скадар за конзула у Скадру. После једнегодину годинедана боравка у Скадру Јастребов jeје постао члан Андријашеве конзулске комисије 17. августа 1875. за Херцеговину,. паКомисија свеје дотребала повраткада уиспита Призренузроке за руског конзула 1кризе. јулаБио 1879. где je биоје сведок ратних сукоба који су наишли као последица интересних сфера између Русије и Аустроугарске. Јастребов je 1879. године дошао у Призрен, а из Призрена je дошао за Јањину 6. септембра 1880. године а вратио се у Призрен 20. фебруара 1881. године, и остао je у Призрену све до марта 1886. године. Марта 1886. године Јастребов je премештен из Призрена за генералног Руског конзула у Солуну.▼
Краће време био је конзул и у Дубровнику.<ref name="МС"/>
 
== Конзул у Призрену ==
▲Школовао се у [[Астрахан]]у, који је био привредни и културни центар. Преко њега се одвија веза према средњој Азији где се меша европски и азијски утицај. Касније је Иван учио Духовну академију у Казању где је стекао солидно знање класичних језика. Уписом на Одељење за изучавање источних језика при Министарству спољних послова у Петровграду, одлучио се да се посвети дипломатском позиву Царске Русије. 1. јануара 1866. године постављен је за дипломатског чиновника у Руском посланству у [[Цариград]]у, у рангу вежбаоника. После годину дана у Цариграду Јастребов je постављен 1. јануара 1867. године за секретара и преводиоца у Руском конзулату у Скадру. У Призрену Јастребов постаје вицеконзул и ради од 1. априла 1870. године до 18. августа 1874. године. У том међувремену повремено је замењивао руског конзула у Скадру. 5. августа 1874. године премештен je у Скадар за конзула. После једне године боравка у Скадру Јастребов je постао члан Андријашеве конзулске комисије 17. августа 1875. за Херцеговину, па све до повратка у Призрен за руског конзула 1. јула 1879. где je био сведок ратних сукоба који су наишли као последица интересних сфера између Русије и Аустроугарске. Јастребов je 1879. године дошао у Призрен, а из Призрена je дошао за Јањину 6. септембра 1880. године а вратио се у Призрен 20. фебруара 1881. године, и остао je у Призрену све до марта 1886. године. Марта 1886. године Јастребов je премештен из Призрена за генералног Руског конзула у Солуну.
Вратио се у [[Призрен]], где је именован за рускога конзула 1. јула [[1879]].<ref name="МС"/> Јастребов је 1879. године дошао у Призрен. Краће време је био конзул у [[Јањина|Јањини]] од 6. септембра 1880. до 20. фебруара [[1881]]. године,када се вратио као руски конзул у Призрен и остао је у Призрену све до марта [[1886]]. године.<ref name="МС"/> Својом дипломатском активношћу штитио је Србе на Косову и Метохији, настојећи да спречи њихово исељавање и десрбизацију.<ref name="МС"/> Има заслуга за оснивање и опстанак Призренске богословије.<ref name="МС"/> Као руски конзул путовао је по угроженим местима на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и био је сведок страдања српског народа, посебно за време активности [[Призренска лига|Призренске лиге]]. Поред тога спасавао је отете девојке, бранио [[Призренска богословија|Призренску богословију]] са револвером у руци, спашавао је људе пред руљом итд. Посредовао је између српске владе и Призренске богословије, па су преко њега ишли новац и књиге.<ref name="МС"/> У кризним временима и сам је богословији посуђивао новац и поклањао књиге.
 
У његовим радовима има података из српске и македонске прошлости; доказивао је да су Македонски Словени у ствари Срби. У свим тим радовима налази се богата етнографска грађа. Радови: ''Подаци за историју српске цркве'', ''Обичаји и песме турских Срба'', ''Стара Србија и Албанија'' и др.▼
 
 
Као руски Конзул путовао је по угроженим местима на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и био је сведок страдања српског народа. Поред тога спасавао је отете девојке, бранио [[Призренска богословија|Призренску богословију]] са револвером у руци, спашавао је људе пред руљом итд.
Марта 1886. године Јастребов je премештен из Призрена за генералног Руског конзула у Солуну.
 
==Радови и награде==
▲У његовим радовима има података из српске и македонске прошлости; доказивао је да су Македонски Словени у ствари Срби. У свим тим радовима налази се богата етнографска грађа. Радови: ''Подаци за историју српске цркве'', ''Обичаји и песме турских Срба'', ''Стара Србија и Албанија'' и др.
 
Од Србије je одликован Орденом Таковског крста III реда, [[Орден Светог Саве|Орденом св. Саве]] II и I реда, Знаком Црвеног крста и Медаљом Друштва св. Саве. [[Црна Гора]] одликовала je Јастребова Орденом за независност Црне Горе II и I реда.
 
Ивану Степановичу Јастребову посвећен је роман „Руски конзул“ српског писца [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. У роману су изнесене чињенице и подаци који се односе на живот и дело овог дипломате, који је у великој мери задужио српски народ.
== Референце ==
 
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=208, Биографија на сајту САНУ]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Јастребов”