Напад на Вишњицу — разлика између измена

'''Напад на Вишњицу''' је војни напад на село [[Вишњица (Милићи)|Вишњица]], у општини [[Општина Милићи|Милићи]], на територији Републике Српске, [[Босна и Херцеговина]], који су [[26. јун]]а [[1995]]. године извеле [[Армија БиХ|муслиманске снаге]] стациониране у демилитаризованој зони [[Сребреница]] под заштитом УН.<ref name="FC-111">Fool's Crusade - Yugoslavia, NATO and Western Delusions, Diana Johnstone, Monthly Review Press, New York, 2002, ISBN 1-58367-084-X</ref><ref>[http://www.scribd.com/doc/20591441/2-Korpus-Borbena-dejstva-1992-1995 Списак борбених дејстава 2. корпуса Армије БиХ, у потпису Сеад Делић, командант 2. корпуса], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Тога дана су се [[Армија БиХ|муслиманске снаге]], које је предводио Зулфо Туршуновић <ref name=autogenerated1>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 225], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> из села [[Сућеска]] <ref>[http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/6620/lat/Zulfo-Tursunovic-ubio-bolnicarku-Radu-Milanovic.html Чланак у часопису „Глас Српске“, аутора К. Ћирковића у којем је наведено да је Зулфо Туршуновић из Сућеске], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>, пробиле иза српске линије одбране и опљачкале и спалиле село [[Вишњица (село, РС)|Вишњица]].<ref name="FC-111"/>

По неким подацима убијено је 40 људи у селу<ref name="FC-111"/>, а по другима је убијена само једна особа.<ref name=autogenerated2>[http://www.nytimes.com/1995/06/27/world/bosnian-muslim-troops-evade-un-force-to-raid-serb-village.html?pagewanted=1 Стивен Кинцер, новинар, у чланку објављеном 27. јуна 1995. у [[Њујорк Тајмс]]у], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>. Село Вишњица је било већински српско село у општини [[Милићи]].

У периоду постојања тзв. сигурне зоне у [[Сребреница|Сребреници]], јединице [[Армија РБиХ|Армије РБиХ]] стациониране у Сребреници су, супротно одредбама резолуције 819 Савета Безбедности [[ОУН]] у којој је наведено да је „.... Сребреница „сигурна зона“ без оружаних напада или било којег непријатељског чина...“<ref>[http://www.nato.int/ifor/un/u930416a.htm Савет Безбедности ОУН. Резолуција 819, члан 1. 16. април 1993.], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>, вршиле честе нападе на територију под контролом ВРС у околини Сребренице. У својој изјави пред члановима Ратног Председништва Сребренице, Рамиз Бећировић, командант 28. дивизије из састава 2. корпуса Армије РБиХ је истакао да је од Главног штаба Армије БиХ добијено наређење за извршавање диверзантских напада ван територије енклаве Сребреница у циљу одвлачења снага ВРС са фронта код [[Сарајево|Сарајева]] <ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 224], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>.

У извештају Генералног Секретара [[ОУН]] поднетом 15. на 44. седници Генералне Скупштине ОУН је наведено да је број жртава у овом нападу био 4 <ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 Оцена припадника холандског батаљона присутног на терену наведена у извештају под називом „Пад Сребренице“ (Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 479)], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> погинуле особе, у зависности од извора информација, док се напад на Вишњицу оцењује као релативно мали у поређењу са нападима Срба који су му претходили посебно истичући да је само три дана пре напада на Вишњицу ВРС испалила 20 артиљеријских граната на Сребреницу које су убиле једну жену а раниле двоје цивила <ref name=autogenerated1 />.

У чланку који је објавио Њујорк Тајмс поводом овог напада је наведено да је током акције Војске Републике Српске којом су из села Вишњица истеране јединице Армије БиХ погинуо један војник ВРС и рањена три цивила <ref name=autogenerated2 />. У књизи Ибрана Мустафића „Планирани хаос“ наведена је вест агенције СРНА да је у нападу погинуло неколико цивила <ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-04-22&feljton=6630&title_add= Планирани Хаос, Ибран Муставић, објављено у фељтону Вечерњих Новости 14. јуна 2008.], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>.

Становници Вишњице су претпостављали да су безбедни на основу присуства и улоге мировних трупа ОУН које су окруживале Сребреницу <ref>[http://www.nytimes.com/1995/06/27/world/bosnian-muslim-troops-evade-un-force-to-raid-serb-village.html?pagewanted=1 Изјава Љубомира Вуковића (67 година), становника села Вишњица којем је у нападу уништена кућа, објављена 27. јуна 1995. у [[Њујорк Тајмс]]у], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>. Пољуљано поверење у мировне снаге ОУН илуструје закључак пуковника Милована Милутиновића, начелника Информативне службе Главног штаба [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], који је на основу чињенице да су јединице Армије БиХ извршиле напад на Вишњицу прелазећи преко зоне којом патролирају холандске трупе ОУН закључио да су се трупе ОУН сврстале уз Армију БиХ.<ref>[http://www.nytimes.com/1995/06/27/world/bosnian-muslim-troops-evade-un-force-to-raid-serb-village.html?pagewanted=1 Изјава пуковника Милована Милутиновића, начелника Информативне службе Главног штаба ВРС објављена 27. јуна 1995. у [[Њујорк Тајмс]]у], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>

Овај напад [[Армија БиХ|Армије БиХ]] на село Вишњица је представљао један од најважнијих догађаја који су утицали на даљи развој ситуације у [[Сребреница|Сребреници]] <ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-04-22&feljton=6630&title_add= Део књиге „Сребреница - Планирани хаос“, Ибран Мустафић објављен у фељтону у дневном листу Вечерње Новости], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>. Да би спречила да се овакви напади понове, регионална команда [[ВРС]] је на брзину испланирала операцију [[Операција Криваја '95|Криваја 95]]. Ова операција је на почетку била усмјерена само на околину Сребренице коју су посјеле муслиманске снаге, а која није била демилитаризирана.<ref name="FC-111"/>

{{цитат|Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели из Сребренице извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.| <ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 479], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>}}