Колонија Рт добре наде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
'''Колонија Рт добре наде''' је била некадашња [[Уједињено Краљевство|британска]] [[колонија]] поред града [[Кејптаун]]а коју су они у време [[наполеонски ратови|наполеонских ратова]] [[1806]]. преотели [[Холандија|Холанђанима]]. Колонија је постојала све до [[1910]]. кад је уједињена у [[Јужноафричка Унија|Јужноафричку Унију]] као [[Провинција Рт добре наде]].
 
== Историја Колоније Рт добре наде ==
=== Оснивање и доба холандске власти ===
[[Холандска источноиндијска компанија]] послала је [[1652]]. свог морепловца [[Јан ван Рибек]]а да оснује трговачку станицу на [[Рт добре наде|Рту добре наде]],<ref name=buri>{{cite web
| url =http://www.britannica.com/EBchecked/topic/71276/Boer
Ред 18:
Колонија се стално ширила, земљиште непосредно уз Кејптаун било је погодно за ратарство, али удаљенији крајеви према северу и истоку у које су се бројни [[Бури|бурски]] колонисти отиснули, биле су сушне саване погодне једино за испашу стоке. У ствари далеки север и не толико, јер је то био пустински крај. Зато су се ширили на исток, али су се убрзо сударили са локалним домороцима из племена [[Коса (етничка група)|Коса]] који су такође били сточари и требали велике комаде земље за своју стоку. Они су били и пуно боље организовани од [[Хотентоти|Хоихоија]] и [[Бушмани|Бушмана]]. Ускоро су уследили бројни мали ратови између бурских колониста и племена Коса. На крају су потписали мировни споразум по којем је [[Велика рибља река]] постала граница колоније према истоку. <ref name=hist/>
 
Британци су постали заинтересовани за [[Рт добре наде]] за [[наполеонски ратови|наполеонских ратова]]. Они су из превентивних разлога заузели стратешки важну луку Кејптаун [[1795]], кад су [[Наполеон Бонапарта|наполеонске]] трупе заузеле [[Холандија|Холандију]]. Знајући да су посаде по колонијама збуњене и ослабљене, британска војска послала је [[генерал-мајор]]а [[Хенри Џејмс Крег|Хенрија Џејмса Крега]] да заузме Кепјтаун. Холандски [[гувернер]] испрва је одбио предају, али је на претњу силом предао град без борбе. Британци су управљали колонијом до [[1803]], а тада су је вратили Холанђанима, кад је договорено примирје у Европи.<ref name=hist/>
 
=== Британска ера ===
Кад је [[Европа|европско]] примирје пропало, [[Британци]] су се вратили у Кејптаун. Након поморске битке у јануару [[1806]]. у заливу Тејбл Беј, холандска посада Утврде Рт (-{Cape Castle}-) предала се британској војсци које је водио Давид Бејрд. [[Краљевска морнарица]] се толико одушевила луком и њеној стратешкој позицији на путу за [[Индија|Индију]], да је уверила све британске државнике да Кејптаун треба задржати у британским рукама. Тако су на крају [[наполеонски ратови|наполеонских ратова]], Британци, уместо да врате Колонију Рт добре наде, исплатили Холанђанима 6 милиона [[британска фунта|фунти]] као одштету за колонију.<ref name=hist/>
 
Бури су тешко прихватили промену власти, особито они по удаљеним фармама. Британски судије почеле су да их позивају на ред због свирепог и бруталног поступка према својим [[Негроидна раса|црним]] [[роб]]овима. Они су на се судске позиве најчешће оглушивали. Због тога је [[1815]]. избила права мала побуна. На истоку колоније код ''Слагтер'с Нека'', због ње су осудили петорицу Бура на вешање. За извршења казне, пукло је уже и четворо пало је на под. Тада је био обичај да се такве осуђенике након тога помилује, али су они упркос молби поновно обешени. Они су постали први бурски [[мартир]]и у сукобу који ће се наставити следећих деценија.<ref name=hist/>
Ред 31:
Кап која је прелила чашу бурског незадовољства било је укидање ропства [[1834]]. године. Бурски фармери имали су тад око 40 000 робова, које су требали да ослободе. Колонијалне власти су обећале и накнаду, која се једино могла исплатити у [[Лондон]]у. Већина бурских фармера била је толико сиромашна да си није могла ни унајмити агента који би их заступао у Лондону, а о путу су могли само да сањају.<ref name=hist/>
 
Након тога су Бури почели да се исељавају из колоније Рт добре наде. Лидер им је постао Пит Ретиф, који је након отвореног новинског чланка [[1837]]. повео 3 000 Бура преко Масива [[Дракенсберг]] на пут који је касније назван ''Велики пут'' (Groot Trek).<ref name=hist/> Они су се населили у [[Натал]]у, протерали нешто мало затечених британских колониста и основали своју [[Република Натал|Републику Натал]] с [[Питермарицбург]]ом као [[главни град|главним градом]] [[1939]]. године. Британци из Колоније Рт добре наде нису се због тога превише узбудили, већ су тврдили да је Натал и надаље територија у надлежности њихове колоније, те да се и на њих односе исти закони. Због тога је већина Бура из Натала поновно кренула на пут. Овај пут зашли су дубину у [[Јужна Африка (регија)|Јужне Африке]] до [[Хајвелд]]а и реке [[Орање]].<ref name=hist/>
 
[[Датотека:Plein street Cape Town 1870 Cape Colony arcs.jpg|мини|лево|260п|Фотографија [[Кејптаун]]а из [[1870]].]]
Ред 38:
Колонија Рт добре наде била је једна од ретких дестинација на афричком континенту, која је била релативно безбедна и удобна за европске колонисте. По њој нису харале неугодне [[тропске болести]] као по западној афричкој обали. Она је такође била ван зоне сточне куге, а то је значило да се могу употребљавати [[коњ]]и, који су по средишњој Африци угибали. Други кључни фактор за долазак бројних колониста, био је положај колоније. Многи путници на путу према [[Далеки Исток|Далеком Истоку]] и [[Аустралија|Аустралији]], одлучили су се скрасити у њој, импресионирани оним што су видјели у Кејптауну и окушати своју срећу ту. Ипак, за бројне британске досељенике колонија је била само пролазна станица, јер су врло брзо установили да је најбоља земља већ запоседнута. Тако британска већина у колонији никад није значајно премашила број бурске мањине.<ref name=hist/>
 
Колонија Рт добре наде територијално се проширила на север правим дипломатским мајсторијама [[1860е|1860-их]] и [[1870е|1870-их]]. У западном [[Грикаленд]]у у доњем току реке [[Вал (река)|Вал]] откривени су [[1867]]. [[дијамант]]и. Око тог подручја избио је спор између Колоније Рт добре наде и бурске [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Јужноафричке Републике Трансвал]] која је тврдила да је то њена територија на темељу Мировног споразума из [[Блумфонтејн]]а. Домородачки [[Грика|Грике]] били су рађе да подпадну под Британце него под Буре, тако да је независна комисија одлучила да територија припада Колонији Рт добре наде, која је [[1871]]. анектирала ту територију.<ref name=hist/>
 
=== Ратови са бурским републикама ===
Британско Царство дало је [[1872]]. Колонији Рт добре наде право на самоуправу. Један од првих корака нове колонијалне владе био је увођење [[африканс]]а ([[Холандски језик|холандског]]) као другог службеног језика. Бури су након тога почели да се слободније осећју и основали своју политичку организацију Афричку унију (-{Afrikaner Union}-). Нову помутњу у британско-бурске односе донела је прва анексија [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Јужноафричке Републике Трансвал]] и [[Први бурски рат]] након тога. Након тога су и британски становници колоније основали своју организацију Британски царски савез (-{British Empire League}-) тако да су се односи још више закомпликовали.<ref name=hist/>
 
Откриће [[Злато|злата]] у бурској колонији [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Јужноафричке Републике Трансвал]] довело је до кулминације сукоба: [[Други бурски рат|Другог бурског рата]]. Прво је тадашњи премијер Колоније Рт добре наде, [[Сесил Роудс]] покушао да испровокује унутрашњи сукоб у Трансвалу преко ''Џејмсонове буне'' у [[децембар|децембру]] [[1895]]. уз помоћ полицајаца из [[Родезија|Родезије]] и [[Бечуаналенд]]а и британских грађана на раду у Трансвалу званих ''уитлендерс'', која је неславно завршила, тако да је на крају морао да поднесе оставку.<ref name=hist/>
 
Неуспех Роудса да анектира Трансвал није значио да су остали британски моћници престали бити заинтересовани да присвоје те огромне количине злата за себе. [[Невил Чемберлен]] и Алфред Милнер јасно су исказали намере за анексијом бурских република Трансвал и [[Слободна Држава Орање]] у Британско Царство]милом или силом. На крају је избио [[Други бурски рат]] који је однео много жртава, пољуљао међународни углед Британије и довео до анексије тих двеју република у Британско Царство [[1902]]. као крунских колонија.<ref name=hist/>
 
=== Крај Колоније Рт добре наде ===
На крају су све британске крунске колоније у [[Јужна Африка (регија)|Јужној Африци]] ([[Колонија Натал]], [[Колонија Трансвал]], [[Колонија Орање]] и Колонија Рт добре наде) уједињене [[1910]]. у [[Јужноафричка Унија|Јужноафричку Унију]] која је дала зачуђујуће пуно права пораженим [[Бури|Бурима]].<ref name=hist>{{cite web
|url=http://www.britishempire.co.uk/maproom/capecolony.htm
Ред 61:
}}</ref>
 
== Географске карактеристике и становништво ==
На свом врхунцу [[1910]]. Колонија Рт добре наде простирала се од [[Полуострво Кејп|Полуострва Кејп]] све до [[Велика рибља река|Велике рибље реке]] на исток, а на север све до реке [[Орање]] и границе са [[Намибија|Намибијом]] уз обале [[Атлантик|атланског]] и [[Индијски океан|индијског океана]], на површини од 569 020 [[Квадратни километар|км²]]. Тада је имала 2 564 965 становника.
 
== Извори ==
{{извориreflist}}
 
== Спољашње везе ==