Кочанска котлина — разлика између измена

'''Кочанска котлина''' је долина дуж реке [[Брегалница|Брегалницe]] у источној [[Република Македонија|Македонији]].

Налази се на географској ширини од 41° и 55' и географској дужини од 22° и 25'. Она обухвата површину од 1020 км² и протеже се са обе стране Брегалнице у правцу запад-југозапад ка север-североисток, дужине од 26 км. Дно долине, т. ј. њен равни део обухвата површину од 115 км². Најнижа тачка налази се у западном делу, код ушћа реке [[Злетовска]] у Брегалници, на надморској висини од 290 метара. Према истоку се равница постепено уздиже, тако да се на ушћу реке [[Осојница]] налази на надморској висини од 330 метара. Разлика од најнижег до највишег дела поља је 40 метара.

Котлина има [[рељеф]]не погодности и изванредног плодног земљишта, које, заједно са доступном хидрографском мрежом омогућава природно кретање воде и омогућава вегетацију [[жито|жита]], нарочито [[пиринач|пиринча]].

 

Према досадашњим испитивањима, дошло је до научних сазнања да је котлина настала [[Тектоника|тектонским]] путем. Кључан значај за данашњу форму и рељефну структуру одиграли су тектонски помаци који су се десили пре средњег [[олигоцен]]а. Тада је дошло до спуштање земљишта између две раседне линије, и то једна са севера, [[Осогово|Осоговска]], и друга са јужне, [[Плачковица|Плачковичке]] стране. При крају [[миоцен]]а и почетком [[плиоцен]]а, долина је преплављена од слатководног језера које, заједно са другим суседним језерима, је створило познатог, у геоморфолошкој литератури, Средновардарског језера. Дубина овог Кочанског плиоценог језера је била преко 500 метара.

 

Структура котлине са својим упечатљивим сеизмичким пукотинама, чини је прилично активном, са потенцијалом од 8-9° према [[Меркалијева скала|Меркалијевој сеизмичкој скали]].

 

 

Средња просечна годишња [[температура]] ваздуха је 13° С, чиме се Кочанска котлина сврстава у реду топлих котлина у Македонији. Она има сличну температуру ваздуха као и у котлини [[Велес (град)|Велеса]] и [[Струмица|Струмице]]. Долина је богата термалним изворима, од којих су карактеристичнији они код села [[Истибања]], [[Долни Подлог]], [[Бања]] и [[Крупиште]]. Код села Долни Подлог сада се користе две бушотине од 35 и 460 метара, са капацитетом од 300л/сек. и температуром између 70-80° С.<ref>

 

== Извори ==

{{reflist}}

{{Портал|Македонија}}