Ашов — разлика између измена

[[Слика:T - spade and garden fork.jpg|мини|десно|240п|<center>Ашов (десно) са Т додатком на држаљи]]

[[Слика:D - spades.jpg‎|мини|десно|240п|<center>Ашови са -{D}- додатком на држаљи]]

 

== Ашов риљач ==

Ашов риљач служи за ручну основну обраду земљишта (риљање). Састоје се од листа и држаље. Лист је од [[челик]]а са доњом ивицом равном, зашиљеном, полукружном или лучно повијеном. Предња површина листа је благо конкавна. Димензије листа су: дужина 24-27 (32) -{cm}-, ширина 16-17.5 (23) -{cm}-, а држаља је обухваћена оковом који је везује са листом у дужини од 15 -{cm}-. Масе риљача су од 1.5 -{kg}- до 2.7 -{kg}-. Држаље су дрвене ([[јасен]]овина) без додатка на крају или са -{D,Y}- или Т додатком. На тржишту се срећу и ашови са држаљама од лаких [[метал]]них пластифицираних [[легура]], а додаци су често од пластичних маса ([[полипропилен]]), али и од мешавине [[угљеникова влакна|угљеникових влакана]] и челика. Укупна дужина ашова је 107-118 -{cm}-, а маса 1.8-2.2 -{kg}-.<ref name=grbic>Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду, Београд ISBN 978-86-7299-174-1</ref>

 

Ашови за вађење и расађивање садница су робуснији од ашова риљача и оков им допире и до половине дрвене држаље због јачих оптерећења него код риљања. Због тога држаље су од јачег дрвета ([[храст]]овина), од пуног челика или челичне цеви. Лист је нешто дужи него код риљача (26-30 -{cm}-), а ширина варира у зависности од врсте и старости садница које се њима ваде, као и од типа земљишта. Маса им се креће од 2.3 -{kg}- код оних са дрвеном држаљом до 6.3 -{kg}- код оних са челичним.

 

 

== Историјат ==

[[Слика:primitive metal spade (left) and two one-sided wooden metal-shod spades.jpg|мини|десно|240п|<center>Примитивни ашови: метални ашов (лево) и два једнострана (асиметрична) дрвена ашова са листом обложеним металом.]]

Од касног [[Палеолит|Палеолита]] (40.000 год. п.н.е.) користе се претече ашова - копља за риљање (дијагонално пресечено [[мамут]]ово [[ребро]]). Сличне алатке од животињсе [[кост]]и су донедавно користили [[Ескими]]. [[копље|Копља]] за риљање која су била обично висине човека, временом су добијала попречни део за ногу чиме се повећавао притисак. Исти ефекат добијао се оптерећивањем копља шупљим камењем. Копља за риљање била су примењивана на лакшим, песковитим земљиштима, док су алатке сличне [[пијук]]у употребљаване за тежа земљишта. Велики број култура служио се копљима за риљање од [[Аустралијски староседеоци|аустралијских абориџинела]] до јужноамеричких цивилизација.

 

Током 20. века поред ручно кованих ашова који могу да служе и у неколико генерација, на тржишту су и ашови од дебљих [[лим]]ова, често варени на цевастом делу у који улази држаља. Иако десетоструко јефтинији не препоручују се јер немају потребну чврстину, а варени делови су места потенцијалних ломова. Производ овог века је и „аутоматски ашов“ који иза места споја листа и држаље има зглобну папучицу на коју се врши притисак ногом. При превртању земљишта ашов се повлачи уназад без повијања леђа што је добро за старије или делимично хендикепиране кориснике. Мало је у употреби. Друга иновација је ашов са држаљом подесиве висине што му даје боље [[Ергономија|ергономске]] особине. <ref name=grbic></ref>

 

{{Commonscat|Spades}}

 

[[Категорија:Привреда| ]]