Култ личности — разлика између измена

Облици култова личности су карактеристични за многе [[диктатура | диктатуре]], али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у [[Фашистичка Италија|фашистичкој Италији]] [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолини]], [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], као и у [[Комунизам|комунистичким]] диктатурама попут [[Румунија | Румуније]], [[Совјетски Савез | Совјетског Савеза]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Албанија|Албаније]], [[СФРЈ | Југославије]] и др.

Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза | Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956.]] године, где је велишање [[Стаљин | Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.

Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик [[аутократија | аутократске]] владавине која се заснива на свеприсутној [[бирократија | бирократизацији]] друштвеног и политичког живота.