Србуље — разлика између измена

'''Србуље''' су рукописне и штампане књиге [[Српски језик|српске]] редакције [[Старословенски језик|старословенског језика]], односно старосрпског језика и [[Ћирилица|ћириличког]] писма од почетка српске писмености до прве половине [[18. век]]а. Од 18. века их смењују књиге на [[Црквенословенски језик|црквенословенском језику]]. Садржај књига је углавном [[Теологија|теолошки]] и то искључиво [[Православље|православни]].

Термин је први пут употребио [[Вук Стефановић Караџић]] [[1818.]] године у Српском рјечнику.

Србуље представљају највећи део [[Српска књижевност у средњем веку|српског рукописног књижевног]] наслеђастваралаштва од почетака писмености идо првогпоследњих сачуваногкњига споменика,писаних [[МирослављевоСрпскословански јеванђељејезик|Мирослављевог јеванђељасрпскословенским]] до последњих књига писаних српском редакцијом старословенског током [[18. век]]а. До [[14. век]]а писане су на [[пергамент]]у., Ода од почетка 14. века у употреби је и хартијана хартији. Најчешће су у питању богослужбене књиге неопходне за [[литургија|литургијску]] праксу, разноврсни састави средњовековне теолошкетеолошка литературелитература, монашко-аскетски списи, догматско-полемичке расправе, филозофско-теолошка дела, али и [[Хагиографија|хагиографије]].

Умножавање књига штамањем почело је у српској средини у држави [[Ђурађ Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]] где су у периоду од [[1494.]]--[[ до 1496.]] штампане четири књиге, између осталих и (прва штампана српска књига ''[[Октоих]]'', осмогласник из [[1494.]] године). Током [[16. век]]а србуље су штампане у [[Венеција|Венецији]], у спрском манастирима у Горажду, [[Манастир Грачаница|Грачаници]], [[Манастир Милешева|Милешеви]], [[Мркша Жарковић|Мркшиној цркви]] и [[Београд]]у. У питању су књиге теолошке садржине намењене за црквену употребу.

* '' "Мала енциклопедија Просвета" (3 Р-Ш)'', Београд, 1978.

* '' "Речник српскохрватскога књижевног језика"'', Нови Сад, 1967-19761967—1976.

[[Категорија:Црквенословенски Српска православна црквајезик]]