Лизозом — разлика између измена

8 бајтова додато ,  пре 8 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Селим 60 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q83330)
м (разне исправке; козметичке измене)
}}
'''Лизозоми''' (-{lisa}- = разлагање; -{soma}- = тело; ''органеле за варење'') су органеле кесастог облика, обавијене једноструком [[мембрана|мембраном]]. Испуњене су [[ензим]]има за [[унутарћелијско варење]] [[макромолекул]]а. Познато је око 40 различитих [[хидролитички ензим|хидролитичких ензима]] које лизозоми могу да садрже:
* [[протеаза|протеазе]] које разлажу [[протеин]]е,
* [[липаза|липазе]], разлажу [[липид]]е
* [[нуклеаза|нуклеазе]], разлажу [[нуклеинска киселина|нуклеинске киселине]]
 
Лизозоми се деле на две основне врсте:
# примарни
 
# секундарни
#примарни
#секундарни
 
'''[[Примарни лизозом]]и''' су тек формиране кесице ([[вакуола|вакуоле]]) испуњене ензимима. У примарним лизозомима нема супстрата на које ензими делују па су они неактивни. Око супстрата, који треба да буде сварен, образује се везикула названа [[фагозом]] (има супстрат који треба да се свари, али нема ензиме за његово [[варење]]). Када се примарни лизозом споји са фагозомом, настаје '''[[секундарни лизозом]]''' у коме ензими делују на супстрат и разграђују га.
 
Улоге лизозома су:
* одбрана од [[Mikroorganizam|микроорганизама]];
* варење дотрајалих ћелијских делова;
* варење читаве ћелије ([[аутолиза]])и др.
'''Варење дотрајалих, оштећених или непотребних молекула или делова ћелије''' у којој се лизозом налази процесом [[аутофагија|аутофагије]]. Тада се око материјала који треба да буде сварен образује [[аутофагозом]], који се затим спаја са примарним лизозомом. Делове који су настали овим варењем ћелија употребљава за нове синтезе. У случају драстичног гладовања ћелија је принуђена да лизозомима разложи сопствене делове који нису дотрајали.
 
При узимању [[фенобарбитол]]а повећава се количина [[глатки ендоплазматични ретикулум|глатког ендоплазматичног ретикулума]] код одрасле особе. Уколико се престане са узимањем овог лека, онда лизозоми у ћелијама [[јетра|јетре]] разграде тада тај вишак глатког ендоплазматичног ретикулума. Читав процес траје око 5 дана и за то време се количина ензима у лизозомима повећа око 800%.
 
'''Аутолиза''' сопствене ћелије врши се онда када се мембрана лизозома разори или постане пропустљива за ензиме, који доспевају у [[цитоплазма|цитоплазму]] и разлажу сопствену ћелију. Промена пропустљивости мембране лизозома и излазак ензима у цитоплазму може да буде последица разних патолошких стања ([[болест]]и) или нормалних услова (као што је нпр. приликом пропадања [[млечна жлезда|млечних жлезда]] [[сисар]]а после одбијања младунчади од [[дојење|дојења]] ).
 
==Литература==
 
* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
* Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
* Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com БиоНет школа]
* [http://zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/biologija%20celije%202.php Bioskolos]
 
{{-}}
1.572.075

измена