Лизозом — разлика између измена

}}

'''Лизозоми''' (-{lisa}- = разлагање; -{soma}- = тело; ''органеле за варење'') су органеле кесастог облика, обавијене једноструком [[мембрана|мембраном]]. Испуњене су [[ензим]]има за [[унутарћелијско варење]] [[макромолекул]]а. Познато је око 40 различитих [[хидролитички ензим|хидролитичких ензима]] које лизозоми могу да садрже:

* [[липаза|липазе]], разлажу [[липид]]е

* [[нуклеаза|нуклеазе]], разлажу [[нуклеинска киселина|нуклеинске киселине]]

 

Лизозоми се деле на две основне врсте:

 

'''[[Примарни лизозом]]и''' су тек формиране кесице ([[вакуола|вакуоле]]) испуњене ензимима. У примарним лизозомима нема супстрата на које ензими делују па су они неактивни. Око супстрата, који треба да буде сварен, образује се везикула названа [[фагозом]] (има супстрат који треба да се свари, али нема ензиме за његово [[варење]]). Када се примарни лизозом споји са фагозомом, настаје '''[[секундарни лизозом]]''' у коме ензими делују на супстрат и разграђују га.

 

Улоге лизозома су:

* варење дотрајалих ћелијских делова;

* варење читаве ћелије ([[аутолиза]])и др.

'''Варење дотрајалих, оштећених или непотребних молекула или делова ћелије''' у којој се лизозом налази процесом [[аутофагија|аутофагије]]. Тада се око материјала који треба да буде сварен образује [[аутофагозом]], који се затим спаја са примарним лизозомом. Делове који су настали овим варењем ћелија употребљава за нове синтезе. У случају драстичног гладовања ћелија је принуђена да лизозомима разложи сопствене делове који нису дотрајали.

 

 

'''Аутолиза''' сопствене ћелије врши се онда када се мембрана лизозома разори или постане пропустљива за ензиме, који доспевају у [[цитоплазма|цитоплазму]] и разлажу сопствену ћелију. Промена пропустљивости мембране лизозома и излазак ензима у цитоплазму може да буде последица разних патолошких стања ([[болест]]и) или нормалних услова (као што је нпр. приликом пропадања [[млечна жлезда|млечних жлезда]] [[сисар]]а после одбијања младунчади од [[дојење|дојења]] ).

 

==Литература==

* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001

* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001

 

 

{{-}}