Сикулицидијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
додао фото копију записника са суђења Секељима из 1764 |
додао остатак текста |
||
Ред 7:
== Увод ==
Поред подигнутог споменика жртвама несреће Секељи, данашње генерације из читавог расејања, се окупљају сваке године да одају пошту палим Секељима из Чик (''[[Мађарски језик|мађ]]:Csík''), Касон (''[[Мађарски језик|мађ]]:Kászoni'')и Харомсек (''[[Мађарски језик|мађ]]:Háromszék'') крајева. Секељи су се скупили у Мадефалви да би се договорили како
заједнички да изађу пред власт и да затраже плаћање пореза уместо обавезе одзива мобилизацији у царску војску. У рану зору [[7. јануар]]а [[1764]]. године 1300 [[Аустрија|аустријских]] војника [[Марија Терезија|Марије Терезије]] је опколило Мадефалву. Тачно у 3 сата ујутро су се огласили топови који су били смештени на оближњем брежуљку изнад села и настао је општи покољ. Разбуђено становништво је почело да бежи на све стране, јер могућности одбране није било. Куће, које су биле од дрвета су се упалиле, дајућу војницима још бољу видљивост за наставак масакра. Неки су у паници покушали да пређу преко смрзнутог [[Олт (река)|Олта]], па су пропадали кроз лед који је пуцао под тежином нагрнуле масе и шене са децом су се давили у хладној речној води. Други, који су успели да побегну из опкољеног села, су избегли у брда у своје летње катуне и тамо чекали развој догађаја и повлаћење војника. Делегати Секеља из осталих крајева су такође настрадали у овом догађају.
Линија 18 ⟶ 19:
Међутим, Секељи нису били расположени да се одазову присилној мобилизацији и да се одрекну својих вековнох привилегија као војници и слободни грађани. Влада Марије Терезије је именовала новог генерала, Јожефа Шишковића (''[[Мађарски језик|нем]]:Josef Siskovics''), који је повео своје војнике у напад на Медефалву, скоро потпуно уништио село и поубијао од 200 до 400 становника, укључујући жене и децу.
=== Суђење ===
[[Слика:Prosecution document Madefalva.gif|мини|250п|Записник са суђења Секељима са потписом председавајућег барона Рот Јожефа]]
У наредним данима, вође Секеља и виђенији људи су похватани и затворени а Марија Терезија је наредила да један орган судства истражи цео сличај и казни кривце ако треба и смрћу без могућности жалбе. Комисија је процес истраге и суђења започела [[5. април]]а [[1764]]. године и трајало је све до [[22. септембар|22. септембра]], у месту Чиктаплоца (''[[Мађарски језик|мађ]]:Csiktaploca''), где је више од стотину Секеља испитивано. Наравно избегли Секељи се нису појавили, а такође је било суђено и поповима али пред црквеним судом.
Председник криминалне истражне комисије (''Commissia Investigatoria Criminalis'') барон Рот Јожеф (''Roth Joseph'') се преселио из Шлезије у Ердељ да би лакше пратио цео сличај. Барон баш и није био на најбољем гласу међу становништвом, пошто их је малтретирао и без имало поштовања водио процес. Остали чланови комисије су били гроф Телеки Карољ (''Teleki Károly''), барон Јониц Михаљ (''Jonitzy Mihaly''), Рибиц Адам (''Ribitze Ádám''), Силваши Јанош (''Szilvásy János''), две више судије и Конрад Михаљ (''Conrad Mihály'')записничар.
Пошто испитаници нису говорили други језик осим мађарског, записник је на лицу места вођен на мађарском језику, а за потребе суда је превођен на немачки језик сваког дана после суђења. Тако да је доста ствари које су изречене у судници изостављено у преводу, нарочито ако није одговарало суду. Оригинал записника на мађарском језику се и данас чува у Коложвару у Академској библиотеци под бројем Мс.У.980 (''Ms.U.980'') и садржи 637 страница записника.
===Сећања===
Бојте Петар (''[[Мађарски језик|мађ]]:Böjte Péter'') стари Секељ говори
:''“Марија Терезија је хтела да Секељи стану на аустријску страну, иду по граници и да јој чувају стражу, зато што су били много добри војници. Али они нису пристали! Они не! Радије су отишли у шуме.''
:''Једно јутро Букови војници су ушли у села све истерали, жене децу и мушкарце. Како су јадници бежали од војника и плакали!''
:''Када су се старији и деца уморили од бежања уточиште су нашли у Мадефалви. То је било дан пре верског празника (''[[Мађарски језик|мађ]]:Vízkereszt''). Седмог дана јануара у свитање, војници су навалили на њих. Топовима су сво село изровали. Ко је бежао мачевима су сасецали, проклети били!”''
== Последице ==
Стотине Секељских породица кренуло је у збегове, што даље од војника Хабсбуршке монархије. Неки су побегли у околна брда, док већина је отишла све до Молдавије, где су их примили Чанго (''[[Мађарски језик|мађ]]:Csángó'') мађари, а одатле касније у Буковину. Тачније, [[1774]]. године [[Хабсбуршка монархија]] је преузела контролу над [[Буковина|Буковином]] од [[Отоманско царство|Отоманског царства]] и било им је потребно становништво које би попунило празне делове Буковине. Интервенцијом грофа Хадик Андраша, избеглим Секељима у Молдавију је опроштена побуна и понуђено им је да се населе у Буковину. Неколико хиљада Секеља је искористило понуду и одселило се, у периоду од [[1776]]. године до [[1786]]. године, за Буковину где су основали пет нових села Секеља, одакле су временом се разишли на све четири стране света. Данас у Буковини нема ни једног Секеља.
Имена пет новооснованих села у Буковини су: [[Тибени|Иштеншегитш]]−([[1777]].), [[Јакобешти|Фогадјиштен]]−([[1776]].), [[Ворницени Мари|Јожеффалва]]−([[1785]].), [[Дорнешти|Хадикфалва]]−([[1785]].) и [[Манеути|Андрашфалва]]−([[1786]].). Одавде је настао израз буковински Секељи.
==Споменик==
Сам догађај је остао у трајном сећању Секеља, подигнут је и споменик почетком двадесетог века у Мадефалви. На врху пирамидалног споменика је [[Турул птица]] (''[[Мађарски језик|мађ]]:Turulmadár'') са раширеним крилима. На дну је спомен плоча на којој је између осталог и исписана реч ''SICVLICIDIVM'' која игром случаја и чудесном игром бројева, ако се саберу римски бројеви дају резултат 1764, година трагедије, иронично!
Кронограм "SICVLICIDIVM" је иначе потекао највероватније од грофа Лазар Јаноша (''[[Мађарски језик|мађ]]:gróf Lázár János'') који је са том латинском рећи обележио вековно посртање Секеља (''SICVLI'').
{{Шаблон:Историја Секеља}}
| |||