Мирослав Пантић — разлика између измена

Рођен је у Свилајнцу где је завршио основну школу и гимназију. У периоду 1945–1949 студирао је [[српски језик]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]]. На истом факултету је докторирао 1956. године тезом „Себастијан Сладе-Долчи, [[Дубровник|дубровачки]] биограф XVIII века“. Постао је доцент 1957. године на Филозофском факултету, ванредни професор 1962. године и редовни 1970. на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] који је у међувремену настао издвајањем из Филозофског 1960. године. У периоду 1972–1973 био је управник [[Универзитетска библиотека Светозар Марковић|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“]] у Београду.<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:miroslav-pantic Историјска библиотека: Мирослав Пантић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>

За дописног члана [[САНУ]] изабран је 1974, а за редовног 1981. године. Секретар одељења језика и књижевности САНУ био је од 1982. до 1994. године. Генерални секрета САНУ био је у периоду 1994–1998, а потпредседник САНУ за друштвене науке у периоду 1998–2003.<ref>[http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1153, Биографија на сајту САНУ], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>

Добитник је више награда међу којима су: [[Седмојулска награда]] (1988), [[Вукова награда]] (1991), [[Златни беочуг]] (1999), [[Орден рада]] са златним венцем. Био је почасни грађанин Свилајнца и Деспотовца.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/sahranjen-akademik-miroslav-pantic_274287.html Сахрањен академик Мирослав Пантић (ТАНЈУГ, 21. септембар 2011)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Њему у част одржан је научни скуп 30. маја 2007. у Свилајнцу и промовисан зборник „Академик Мирослав Пантић“<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/promocija-zbornika-akademik-miroslav-pantic_17566.html Промоција зборника „Академик Мирослав Пантић“ (ТАНЈУГ, 30. мај 2007)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>{{COBISS|ID=140430092}}.