Михаило Миловановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 25:
Миловановић је дипломирао 1909. године на ликовној Академији у Минхену, а у земљу се вратио на почетку [[Балкански ратови|Балканских ратова 1912]]. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у [[Праг|Прагу]], био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу.
 
[[СликаДатотека:Mm-vojnik.jpg|мини|лево|150п|''Михаило Миловановић'', ''[[Задушнице]]'', ''уље на платну, 1932-1938.'']]
Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије [[Хаџи Мелентије|Хаџи Мелентију]] у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору [[Коста Тодоровић|Кости Тодоровићу]] у [[Сребреница|Сребреници]] (који су порушиле [[Усташе|усташе]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]), српским ратницима у [[Младеновац|Младеновцу]] (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на [[Први светски рат|Крфу]] погинулим војницима [[Дринска Дивизија|Дринске дивизије]], мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926 — 1929).
 
Изложбе његових слика у периоду имеђу два светска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забележили да је изложба [[1938]]. у павиљону „[[Павиљон Цвијета Зузорић|Цвијета Зузорић]]" у Београду била најпосећенија поставка у дотадашњој историји те куће.
[[СликаДатотека:Михаило Миловановић - Радомир Путник.JPG|мини|десно|250п|''Михаило Миловановић''', ''Портрет војводе [[Радомир Путник|Радомира Путника]],'' ''уље на платну 1915.'']]
 
Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата.
Ред 40:
 
==Литература==
* Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Београд: Нолит 1973, стране 45, 382, 455, 456, 493 (биобиблиографија).
* Нада Шуица, Дела 1912-1918. Каталог уметничке збирке из Војног музеја у Београду, Београд 1982.
* Гордана Лазић, Михајло Миловановић (1879-1941), Ужички зборник: прилози за политичку, културну и економску историју Титовог Ужица и околине, бр. 22, Ужице 1993, 209-228.
* Ђорђе Пилчевић, Академски сликар Михаило Миловановић, монографија, [[Ужице]], [[1998]]
* [[Миодраг Јовановић]], Михаило Миловановић, монографија, Народни музеј, [[Београд]], АРТ д.п. [[Ужице]], [[2001]]
 
== Види још ==
*Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Београд: Нолит 1973, стране 45, 382, 455, 456, 493 (биобиблиографија).
*Нада Шуица, Дела 1912-1918. Каталог уметничке збирке из Војног музеја у Београду, Београд 1982.
*Гордана Лазић, Михајло Миловановић (1879-1941), Ужички зборник: прилози за политичку, културну и економску историју Титовог Ужица и околине, бр. 22, Ужице 1993, 209-228.
*Ђорђе Пилчевић, Академски сликар Михаило Миловановић, монографија, [[Ужице]], [[1998]]
*[[Миодраг Јовановић]], Михаило Миловановић, монографија, Народни музеј, [[Београд]], АРТ д.п. [[Ужице]], [[2001]]
 
==Види још==
* [[Списак српских сликара]]
 
== Спољашње везе ==
 
{{DEFAULTSORT:Миловановић, Михаило}}